O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Lebanu K 898/2011 od 24.02.2015. godine okrivljeni B.J. oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ za koje je osuđen na novčanu kaznu u određenom iznosu od 40.000,00 dinara, koju je dužan platiti u roku od tri meseca po pravnosnažnosti presude, a u protivnom će kazna biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne računati kao jedan dan zatvora.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da privatnom tužiocu M.N., isplati troškove krivičnog postupka, kao u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž 133/15 od 18.05.2015. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog B.J. i potvrđena presuda Osnovnog suda u Lebanu K 898/2011 od 24.02.2015. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog B.J., advokat A.M., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i člana 438. u vezi sa članom 485. stav 1. tačka 1) ZKP te odredbe člana 14. Krivičnog zakonika, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev te da pobijane presude ukine u celini i predmet vrati nadležnom sudu na ponovnu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, B.J., advokata A.M. Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da nije neophodno njihovo prisustvo sednici veća i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pravnosnažnim presudama učinjena povreda iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi sa članom 170. stav 1. Krivičnog zakonika.

Odredbom člana 14. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da je krivično delo ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno.

Odredbom člana 22. stav 1. Krivičnog zakonika je propisano da krivica postoji ako je učinilac u vreme kada je učinio krivično delo bio uračunljiv i postupao sa umišljajem, a bio je svestan i bio je dužan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno. Dakle, krivica je integrisana u opšti pojam krivičnog dela.

Odredbom člana 424. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da će u presudi u kojoj se optuženi oglašava krivim (osuđujućoj presudi) sud izreći za koje se delo oglašava krivim, uz naznačavanje činjenica i okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela kao i onih od kojih zavisi primena određene odredbe Krivičnog zakona.

Iz spisa predmeta proizlazi da u izreci prvostepene presude Osnovnog suda u Lebanu nisu navedena bitna obeležja krivičnog dela vezana za pojam krivice, u smislu člana 22. Krivičnog zakonika.

Kako izreka prvostepene presude Osnovnog suda u Lebanu ne sadrži sva zakonom propisana bitna obeležja krivičnog dela, to je učinjena povreda Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 22. Krivičnog zakonika.

S`toga se osnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog navodi da je pobijanim pravnosnažnim presudama sud povredio krivični zakon na štetu okrivljenog B.J. iz člana 439. tačka 1) ZKP, kada je utvrdio da je delo koje je predmet optužbe krivično delo, te je s`toga Vrhovni kasacioni sud preinačio pobijane presude i na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP okrivljenog B.J. oslobodio optužbe da je izvršio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                     Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                          Dragiša Đorđević, s.r.