Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1 82/22 od 11.03.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalba javnog tužioca OJT u Leskovcu i žalba branioca okrivljene AA i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene AA, advokat Srđan Janićijević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenu AA oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, je neosnovan.

Branilac okrivljene u podnetom zahtevu ukazuje da je okrivljenoj optužnim aktom stavljeno na teret da je krivično delo oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 1. Krivičnog zakonika izvršila u periodu od 20.09.2019. godine do 13.07.2020. godine, a prvostepenom presudom je okrivljena oglašena krivom zbog predmetnog krivičnog dela izvršenog u periodu od 26.09.2019. godine do 13.07.2020. godine. Prema stavu branioca, izmenom vremenskog perioda izvršenja krivičnog dela u izreci presude, prvostepeni sud je prekoračio optužbu na štetu okrivljene i učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koju povredu je učinio i drugostepeni sud potvrđujući prvostepenu presudu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, stoje navodi zahteva da je sud izvršio izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela u pogledu početnog datuma inkriminisanog perioda pa je okrivljenu oglasio krivom da je maloletnu BB protivpravno zadržala od 26.09.2019. godine do 13.07.2020. godine umesto od 20.09.2019. godine do 13.07.2020. godine, kako je taj period bio opredeljen u optužnom aktu.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Kako prekoračenje optužbe, u smislu člana 420. ZKP, podrazumeva izmenu činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela opisanih u optužnom aktu dodavanjem veće kriminalne aktivnosti i volje okrivljenog, kojima se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, navedenom izmenom činjeničnog opisa dela u izreci pobijane prvostepene presude, u odnosu na opis u optužnom aktu Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu KTO 290/20 od 13.07.2020. godine, nasuprot stavu branioca okrivljenog, nije prekoračena optužba na štetu okrivljene.

Ovo stoga, što iz spisa proizilazi da je izreka prvostepene presude identična sa dispozitivom optužnog predloga Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu KTO 290/20 od 13.07.2020.godine, kako u pogledu objektivnih, tako i subjektivnih elemenata krivičnog dela iz člana 191. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljena AA pravnosnažno oglašena krivom, tako da time što je prvostepeni sud, u skladu sa činjeničnim stanjem utvrđenim na osnovu izvedenih dokaza, izmenio vremenski period izvršenja krivičnog dela i umesto dana 20.09.2019. godine, kao početni dan inkriminisanog perioda naveo 26.09.2019. godine, subjektivni i objektivni identitet između optužbe i presude nije povređen, posebno imajući u vidu i okolnost da je okrivljena na taj način oglašena krivom za kraći vremenski period izvršenja krivičnog dela od onog koji joj je optužbom bio stavljen na teret, o čemu se, odgovarajući na navode žalbe branioca okrivljene izjavljene protiv prvostepene presude na isti način izjasnio i Viši sud u Leskovcu u obrazloženju presude Kž1 82/22 od 11.03.2022. godine na strani 2, u pretposlednjem pasusu.

Kako je u konkretnom slučaju činjenični opis u izreci presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela u pitanju, to su neosnovani navodi branioca okrivljene kojima se ukazuje da je nižestepenim presudama na štetu okrivljene prekoračena optužba i učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                 Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić