Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog Z.S., adv. S.M., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači prvostepenu i drugostepenu presudu i odbije optužbu prema okrivljenom ili pak iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.S., adv. S.M., u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, dostavljen je Republičkom javnom tužiocu, nakon čega je Vrhovni kasacioni sud održao sednicu veća o kojoj u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog Z.S., zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 2. ZKP, s tim što ne opredeljuje konkretno učinjenu povredu zakona, ali u obrazloženju navodi da u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen je zakon koji se ne može primeniti, iz čega proizilazi da se zahtevom ukazuje da je pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona na štetu okrivljenog iz člana 439. stav 1. tačka 2) ZKP, jer u radnjama okrivljenog ne stoje sva obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog kojeg je oglašen krivim.

Iznete navode, zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela, za koje je okrivljeni Z.S. optužen i oglašen krivim, proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog, je isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da je taj žalbeni navod neosnovan, i o tome na strani 4, stav tri obrazloženja, dao veoma jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i na iste upućuje u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP.

Stoga i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela, za koje je okrivljen Z.S. optužen i oglašen krivim, proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, pa suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog su neosnovani.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                           Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                     Vesko Krstajić,s.r.