U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Radmile Dragičević Dičić, predsednika veća, Svetlane Tomić Jokić, Milene Rašić, Bate Cvetkovića i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Andreom Jakovljević, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Ljubodraga Vukovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu K 4/20 od 28.02.2022. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž1 52/22 od 13.04.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 16.06.2022. godine, jednoglasno je doneo:

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Ljubodraga Vukovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu K 4/20 od 28.02.2022. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž1 52/22 od 13.04.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kruševcu K 4/20 od 28.02.2022. godine okrivljena AA oglašena je krivom zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika pa joj je izrečena uslovna osuda kojom joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 (tri) meseca i istovremeno je određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku proveravanja od 1 (jedne) godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Istom presudom, okrivljena je obavezana da snosi troškove krivičnog postupka, te da oštećenima BB i maloletnom VV na ime istih isplati iznos od 100.210,00 dinara, kao i da na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, dok su oštećen BB i maloletni VV radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu.

Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 52/22 od 13.04.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene AA, advokat Ljubodrag Vuković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, pri čemu iz obrazloženja zahteva proizilazi da isti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine u celini pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu ili preinači i prema okrivljenoj odbije optužbu za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom osuđena i odluči da su privatni tužioci u obavezi da okrivljenoj plate troškove krivičnog postupka, o čijoj će visini sud odlučiti posebnim rešenjem.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, je neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljene, iako numerički ne označava, ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, koja je učinjena na taj način što je prvostepeni sud zauzeo pogrešan stav da je privatna krivična tužba podneta u roku predviđenom članom 65. stav 3. u vezi stava 2. ZKP i postupao po neblagovremeno podnetoj krivičnoj tužbi od 09.01.2020. godine, dakle nakon proteka roka od 3 meseca od izvršenja krivičnog dela, koje je prema navodima privatne tužbe učinjeno 15.04.2018. godine i postupak vodio i u odnosu na oštećenog maloletnog VV, iako njegov zakonski zastupnik u zakonskom roku nije podneo krivičnu prijavu niti dao predlog za krivično gonjenje, već je javnom tužiocu prepustio odluku o krivičnom gonjenju.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti kojima branilac ističe da je privatna tužba podneta po isteku roka iz člana 65. stav 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 65. stav 2. ZKP propisano je da se privatna tužba podnosi u roku od tri meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog, a stavom 3. istog člana propisano je da ako je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili predlog za krivično gonjenje, a u toku postupka se utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po privatnoj tužbi, prijava, odnosno predlog smatraće se blagovremenom privatnom tužbom ako su podneti u roku predviđenom za privatnu tužbu.

Iz spisa predmeta proizilazi da je na osnovu izjave koju su oštećeni maloletni BB i VV u prisustvu zakonskih zastupnika dana 18.04.2018. godine dali policijskim službenicima PU Kruševac, kojim su ih obavestili o događaju koji se dogodio 15.04.2018. godine u selu ..., sačinjen izveštaj o kritičnom događaju, iz kog izveštaja proizilazi da su protiv okrivljene AA, imenovani oštećeni sada privatni tužioci tada podneli krivičnu prijavu, zbog nanošenja telesnih povreda, a koja krivična prijava je odbačena rešenjem OJT u Kruševcu Kt 1314/19 od 18.12.2019. godine, jer ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.

Pored ovoga, iz spisa proizilazi da su o predmetnom krivičnopravnom događaju oštećeni dana 13.11.2019. godine ispitani u svojstvu svedoka pred Osnovnim javnim tužiocem u Kruševcu i tom prilikom su se na zapisnicima Kt 1314/19 sačinjenim u prisustvu punomoćnika i zakonskih zastupnika izjasnili da se pridružuju krivičnom gonjenju okrivljene, te da će imovinskopravni zahtev ostvariti u parničnom postupku.

Kako iz iznetog proizlazi da su oštećeni, ovde privatni tužioci protiv okrivljene najpre podneli krivičnu prijavu za krivično delo laka telesna povreda koja se može goniti i po službenoj dužnosti (član 122. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika) i po privatnoj tužbi (član 122. stav 1. Krivičnog zakonika) i da je javni tužilac utvrdio da se radi o krivičnom delu iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika za koje se goni po privatnoj tužbi, to se, u smislu člana 65. stav 3. ZKP, u takvoj situaciji krivična prijava smatra blagovremenom privatnom tužbom ako je podneta u roku predviđenom za podnošenje iste.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju krivična prijava koja se smatra privatnom tužbom podneta dana 18.04.2018. godine, dakle 3 dana nakon izvršenog krivičnog dela, to je privatna tužba pravilno ocenjena kao blagovremena od strane nižestepenih sudova, jer je podneta u roku od tri meseca od kada su privatni tužioci saznali za krivično delo i osumnjičenog u smislu člana 65. stav 2. ZKP.

S obzirom na izneto, Vrhovni kasacioni sud nalazi da okolnost, što su privatni tužioci, nakon donošenja rešenja Osnovnog javnog tužioca u Kruševcu o odbacivanju krivične prijave protiv okrivljene, Osnovnom sudu u Kruševcu preko punomoćnika podneli privatnu tužbu dana 09.01.2020. godine, nije od uticaja za ocenu njene blagovremenosti.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljene u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, ocenio kao neosnovan.

Ostalim navodima zahteva branilac okrivljene ukazuje na povredu člana 460. u vezi člana 451. ZKP, međutim, kako povrede navedenih odredaba u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u njihovo razmatranje i ocenu, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić