U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragomira Milojevića, predsednika veća, Biljane Sinanović, Radoslava Petrovića, Nevenke Važić i Dubravke Damjanović, članova veća, sa savetnikom Sanjom Živanović, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Danila Lješkovića, zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Danila Lješkovića, advokata Dejana Lazarevića i Marka Jankovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 349/16 od 25.02.2020. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 908/20 od 24.02.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 23.09.2021. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Danila Lješkovića, advokata Dejana Lazarevića i Marka Jankovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 349/16 od 25.02.2020. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 908/20 od 24.02.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu K 349/16 od 25.02.2020. godine okrivljeni Danilo Lješković oglašen je krivim zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ za koje mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od petnaest godina u koju će mu se uračunati vreme koje je proveo u pritvoru po rešenju Višeg suda u Beogradu K 73/10 – Kv 3557/12 od 18.09.2012. godine počev od 26.08.2016. godine, kada je lišen slobode, pa do upućivanja u zavod za izvršenje krivičnih sankcija ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene presudom Višeg suda u Beogradu K 349/16 od 25.02.2020. godine.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 908/20 od 24.02.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Danila Lješkovića, advokata Dejana Lazarevića, a presuda Višeg suda u Beogradu K 349/16 od 25.02.2020. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog Danila Lješkovića, advokati Dejan Lazarević i Marko Janković, zbog povrede zakona iz člana 74. ZKP i bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači u celini drugostepenu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ukine u celini prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Danila Lješkovića, dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Danila Lješkovića, u delu u kom ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, isticanjem da se pobijane presude zasnivaju na iskazu svedoka AA.

Prema navodima zahteva, iskaz koji je svedok AA izneo pred istražnim sudijom 25.11.2005. godine nije mogao biti korišćen kao dokaz u krivičnom postupku zbog toga što svedok nije upozoren da ne mora da svedoči i što takvo upozorenje i odricanje od tog prava nije uneto u zapisnik, u smislu odredbi člana 98. i 99. ranije važećeg ZKP, a sve iz razloga jer je njegov rođeni brat BB, saslušan kao osumnjičeni u prisustvu branioca 15.08.2006. godine. Činjenica da se pobijana presuda zasniva na iskazu svedoka AA od 25.11.2005. godine, prema navodima branilaca, vidi se iz obrazloženja prvostepene presude, konkretno strane sedam.

Branioci u zahtevu kao nezakonit dokaz označavaju i iskaz koji je BB, nakon što je saslušan kao osumnjičeni dana 15.08.2006. godine, izneo narednog dana odnosno 16.08.2006. godine, kada je ispitan kao svedok i ističu da je očito reč o iznuđenom iskazu. Prema navodima zahteva, iskazi svedoka AA i BB nisu mogli biti korišćeni kao dokazi i zbog toga što na zapisnicima o njihovom ispitivanju iz istrage povodom krivičnog dela u kom je obavezna odbrana, nije navedeno da je branilac prisustvovao njihovom ispitivanju ili da je o tome obavešten u skladu sa članom 251. stav 5. tada važećeg ZKP.

Odredbom člana 604. stav 1. važećeg ZKP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14), propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik SRJ“ br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04 ... 76/10) (u daljem tekstu: ranije važeći ZKP).

Prema odredbi člana 239. stav 1. ranije važećeg ZKP, kad je učinilac krivičnog dela nepoznat, javni tužilac može predložiti da istražni sudija preduzme pojedine istražne radnje, ako je, s obzirom na okolnosti slučaja neophodno ili celishodno da se one preduzmu pre pokretanja istrage. Ako se istražni sudija ne složi sa tim predlogom, zatražiće da o tome odluči veće (član 24. stav 6.).

U konkretnom slučaju, prema stanju u spisima predmeta, na predlog Okružnog javnog tužioca u Beogradu Ktn 1784/15 od 31.10.2005. godine za preduzimanje određenih istražnih radnji protiv NN lica zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo ubistvo iz člana 47. KZ RS, pred istražnim sudijom Okružnog suda u Beogradu, u prisustvu Okružnog javnog tužioca u Beogradu, saslušani su u svojstvu svedoka AA na zapisniku o saslušanju svedoka Kri 2007/05 od 25.11.2005. godine i 16.08.2006. godine i svedok BB na zapisniku o saslušanju svedoka Kri 2007/05 od 16.08.2006. godine. Svedoci AA i BB, za koje iz spisa predmeta proizlazi da su rođena braća i da nisu u srodstvu za okrivljenim Danilom Lješkovićem, navedene zapisnike potpisali su bez ikakvih primedbi.

Prema stanju u spisima predmeta, Okružni javni tužilac je na osnovu člana 46. stav 2. tačka 2) u vezi članova 241. i 242. ranije važećeg ZKP, Okružnom sudu u Beogradu podneo zahtev za sprovođenje istrage Kt 1695/06 od 21.06.2006. godine, protiv okrivljenih Danila Lješkovića i VV, zbog osnovane sumnje da su kao saizvršioci izvršili krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ u vezi člana 33. KZ.

Iz navedenog proizilazi da su iskazi svedoka AA i BB, pribavljeni u fazi pretkrivičnog postupka, u skladu sa ovlašćenjima organa postupka i na način propisan odredbom člana 239. stav 1. ranije važećeg ZKP, pa se bez osnova u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Danila Lješkovića ističe da se radi o nezakonito pribavljenim dokazima. Prema tome, ne stoje navodi zahteva da su navedeni svedoci 25.11.2005. godine i 16.08.2006. godine ispitani u fazi istrage i da je istražni sudija postupio suprotno dužnostima propisanim odredbom člana 251. stav 5. ranije važećeg ZKP, da je svedok AA lice koje je oslobođeno dužnosti svedočenja odnosno da je 25.11.2005. godine ispitan suprotno odredbama člana 98. i 99. ranije važećeg ZKP i da je iskaz svedoka BB od 16.08.2006. godine pribavljen suprotno odredbi člana 12. ranije važećeg ZKP.

Osim toga, pobijane pravnosnažne presude se na zasnivaju samo na iskazima svedoka AA i BB, pored činjenice što Vrhovni kasacioni sud ocenjuje ove dokaze kao zakonite.

Bitna povreda odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakona ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Iz spisa predmeta proizilazi da se prvostepena presuda ne zasniva samo na iskazu svedoka AA, kako branioci neosnovano navode u zahtevu, već i na drugim dokazima izvedenim tokom postupka, konkretno iskazima ostalih ispitanih svedoka GG, DD, ĐĐ, oštećenih EE i ŽŽ i nalazima i mišljenjima datim nakon sprovedenog psihijatrijskog, sudskomedicinskog, balističkog i biološkog veštačenja pa su stoga navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Danila Lješkovića, kojima se ukazuje na bitnu povredu krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP neosnovani.

Pored navedenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti u delu u kom branioci ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, navodima da je prvostepeni sud prekoračio optužbu tako što je u izreci presude naveo da je VV, prema kom je krivični postupak razdvojen, umišljajno pomogao Danilu Lješkoviću u izvršenju krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ stvaranjem uslova i otklanjanjem prepreka za izvršenje krivičnog dela. Tako opisano činjenično stanje, prema navodima branilaca, ne odgovara činjeničnim opisu dispozitiva optužnice Kt 1695/06 od 24.09.2007. godine, koja je precizirana 25.04.2017. godine zbog čega je u konkretnom slučaju presudama nižestepenih sudova povređen objektivni identitet optužbe.

Iz spisa predmeta proizlazi da je Okružni javni tužilac u Beogradu optužnicom Kt 1695/06 od 24.09.2007. godine, preciziranom 25.04.2017. godine, okrivljenima Danilu Lješkoviću i VV stavio na teret krivično delo ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 113. KZ u vezi člana 33. KZ.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu K 349/16 od 18.12.2018. godine razdvojen je krivični postupak prema okrivljenom VV po navedenoj optužnici i odlučeno da se u odnosu na njega pred navedenim sudom krivični postupak posebno dovrši.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj optužnici, dok je u stavu 2. istog člana, propisano da sud nije vezan za predloge javnog tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Iz citirane zakonske odredbe proilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Po nalaženju ovog suda, donošenjem nižestepenih presuda, sud nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog Danila Lješkovića jer je isti oglašen krivim za radnje koje su mu optužnicom stavljene na teret pa kako je u konkretnom slučaju činjenični opis u izreci presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužnice, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizlaze zakonska obeležja krivičnog dela u pitanju to su neosnovani navodi branilaca okrivljenog Danila Lješkovića da je nižestepenim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

U preostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenog Danila Lješkovića ukazuju na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 4) ZKP i povredu odredbe člana 74. ZKP, bez obrazloženja u čemu se konkretna povreda sastoji. Međutim, iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud nije posebno razmatrao iz razloga što zahtev u pogledu povrede odredbe člana 74. ZKP nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP i jer povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 4) ZKP, nije razlog propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, zbog kog je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                  Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                  Dragomir Milojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić