Stavom III rešenja, odbijen je prigovor vlasnika trećeg lica M.K. od 25.11.2014. godine, izjavljen protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Poi br.16/14 od 06.11.2014. godine, kao neosnovan.

Stavom IV rešenja, određeno je da se upravljanje privremeno oduzetom imovinom poverava Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom u sastavu Ministarstva pravde RS, te da privremeno oduzimanje imovine po ovom rešenju traje do donošenja odluke po zahtevu za trajno oduzimanje imovine ili do donošenja drugačije odluke suda u toj pravnoj stvari.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2 br.280/16 od 29.03.2016. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, te branioca okrivljenog S.K. i pomoćnika M.K. – advokata D.K., izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu PoI br.16/14 – Kv br.3914/15 od 19.01.2016. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog S.K. – advokat D.K., zbog povrede zakona, ne navodeći konkretno o kojim povredama se radi, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine pobijana rešenja, a predmet vrati na ponovno odlučivanje, ili da pobijana rešenja preinači tako što će usvojiti prigovore koji su podneti protiv rešenja o privremenom oduzimanju imovine.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 3) ZKP).

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako nema propisan sadržaj (član 484. ZKP).

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1.), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Dakle, odredbom člana 484. ZKP, predviđeno je da u zahtevu za zaštitu zakonitosti moraju biti navedeni razlozi za podnošenje zahteva, a koji su propisani odredbom člana 485. stav 1. ZKP, odnosno mora se navesti da li se zahtev podnosi zbog povrede zakona (tačka 1), primene „neustavnog zakona“ (tačka 2) ili povrede odnosno uskraćivanja ljudskog prava i slobode (tačka 3).

Branilac okrivljenog S.K. – advokat D.K., kao razlog podnošenja zahteva navodi povredu zakona, ali ne navodi konkretno koja je odredba povređena donošenjem navedenih pravnosnažnih rešenja.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana, predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno pre svega taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i apelacionim sudom.

Kada je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet zbog povrede zakona, odluka protiv koje je zahtev podnet ili postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje se samo u granicama istaknute konkretne povrede zakona, pri čemu Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da u slučaju kada konkretna povreda zakona nije opredeljena, samo na osnovu obrazloženja zahteva procenjuje koju je konkretno povredu zakona branilac imao u vidu prilikom podnošenja zahteva.

Kako branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona nije opredelio konkretnu povredu zakona koja je učinjena u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, to, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, podneti zahtev nema propisan sadržaj (član 484. ZKP).

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3. u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica , s.r.                                                                                               Nevenka Važić, s.r.