Presudom Višeg suda u Kraljevu Kž 140/15 od 21.04.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a presuda Osnovnog suda u Raškoj K 60/14 od 12.02.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog R.J., advokat Z.J., u smislu člana 485. stav 4. ZKP, a zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer se u konkretnom slučaju radi o stvari koja već pravnosnažno presuđena. Naime, branilac ističe da je presudom Prekršajnog suda u Raškoj Pr 6082/10 od 14.08.2012. godine okrivljeni R.J. kažnjen za isti događaj, kao i u ovom postupku, novčanom kaznom i izrečena mu je zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom, pa je vođenjem predmetnog krivičnog postupka povređeno načelo pravne sigurnosti građana s obzirom na to da je za isto delo isto lice dva puta osuđeno, a koje načelo je garantovano Ustavom Republike Srbije i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i da je pobijanim presudama povređen krivični zakon na štetu okrivljenog u smislu člana 439. tačka 2) ZKP i u vezi sa tim navodi da odredba člana 289. stav 1. KZ upućuje na ponašanje okrivljenog suprotno odredbama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, u konkretnom slučaju suprotno odredbi člana 187. ZOBS, a zbog koje je okrivljeni već prekršajno kažnjen. Međutim, iako branilac okrivljenog formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, po oceni ovog suda, iznetim navodima branilac ponovo ukazuje na to da se u konkretnom slučaju radi o stvari koja je već pravnosnažno presuđena, odnosno ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

U vezi sa istaknutom povredom zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP , Vrhovni kasacioni sud najpre utvrđuje da iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni R.J. presudom Prekršajnog suda u Raškoj Pr 6082/10 od 14.08.2012. godine oglašen krivim da je 11.09.2010. godine u 3,10 časova zatečen na magistralnom putu Raška-Kraljevo neposredno ispred plinske pumpe, da upravlja putničkim motornim vozilom ..., gde je nakon saobraćajne nezgode alkotestiran na licu mesta kada je utvrđeno da ima 1,70 gram/promila alkohola u organizmu, da se nalazi u stanju veoma teške alkoholisanosti, odnosno oglašen je krivim da je postupao protivno odredbi člana 187. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i time učinio prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 55) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, dok je pobijanom prvostepenom presudom okrivljeni oglašen krivim da je 11.09.2010. godine oko 2,15 sati u Raškoj kod plinske stanice na putu Raška-Kraljevo kao učesnik u saobraćaju na putevima ne pridržavajući se saobraćajnih propisa ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život i telo ljudi, pri čemu je kod jednog lica nastupila laka telesna povreda, na taj način što je upravljajući putničkim motornim vozilom marke ... registarske oznake ... u kome se nalazila oštećena D.D. krećući se magistralnim putem Raška-Kraljevo, protivno članu 187. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, jer je vozilom upravljao pod dejstvom alkohola u stanju srednjeg stepena pijanstva sa količinom od 1,7 gram/promila alkohola u krvi što ga je činilo nesposobnim za bezbedno upravljanje vozilom i protivno članu 35. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, pošto vozilo kojim je upravljao nije držao što bliže desnoj ivici kolovoza i na tolikoj udaljenosti od nje da s obzirom na brzinu kretanja vozila, uslove saobraćaja i stanje i osobine puta, ne ugrožava druge učesnike u saobraćaju i ne izlaže sebe opasnosti, već je vozilom prešao na levu saobraćajnu traku namenjenu za kretanje vozila iz suprotnog smera i zatim prednjim čeonim delom udario u stub električne rasvete koji se nalazio sa leve strane kolovoza usled čega je oštećena zadobila lake telesne povrede, a čime je u učinio krivično delo ugražavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1. KZ.

Odredbom člana 35. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima je propisano da je vozač dužan da vozilo u kretanju drži što bliže desnoj ivici kolovoza i na tolikoj udaljenosti od nje da, s obzirom na brzinu kretanja vozila, uslove saobraćaja i na stanje i osobine puta, ne ugrožava druge učesnike u saobraćaju i ne izlaže sebe opasnosti.

Odredbom člana 187. stav 2. ZOBS-a je propisano da vozač ne sme da upravlja vozilom u sobraćaju na putu niti da počne da upravlja vozilom ako je pod dejstvom alkohola i/ili psihoatkivnih supstanci.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, po oceni ovog suda, okrivljeni se prilikom izvršenja predmetnog krivičnog dela nije pridržavao saobraćajnih propisa propisanih u odredbama čl. 35. stav 2. i 187. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, pri čemu je direktni uzrok predmetne saobraćajne nesreće postupanje okrivljenog suprotno odredbi člana 35. stav 2. ZOBS (okrivljeni vozilo kojim je upravljao nije držao što bliže desnoj ivici kolovoza, već je vozilom prešao na levu saobraćajnu traku namenjenu za kretanje vozila iz suprotnog smera i zatim udario prednjim čeonim delom u stub električne rasvete), a zbog čega je u konkretnom slučaju došlo do nastupanja posledice, odnosno do nastupanja lake telesne povrede kod oštećene. Za razliku od ovog krivičnog postupka protiv okrivljenog je prekršajni postupak, a povodom istog životnog događaja, vođen samo zbog upravljanja putničkim vozilom u alkoholisanom stanju, odnosno postupanja suprotno članu 187. stav 2. ZOBS.

Dakle, a imajući u vidu, da je u prekršajnom postupku okrivljeni oglašen krivim za prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 55) ZOBS jer je postupao suprotno odredbi člana 187. stav 2. ZOBS (upravljanje putničkim vozilom u alkoholisanom stanju), te da je u krivičnom postupku okrivljeni, povodom istog događaja, oglašen krivim za krivično delo iz člana 289. stav 1. KZ s obzirom na to da je kritičnom prilikom kao učesnik u saobraćaju postupio suprotno kako odredbi člana 187. stav 2. ZOBS, tako i odredbi člana 35. stav 2. ZOBS i doveo u opasnost telo oštećene i naneo joj lake telesne povrede, to se, po oceni ovog suda, u konkretnom slučaju u ova dva postupka radi o kaznenim delima koja nisu utemeljena na istovetnim ili bitno istim činjenicama, a uz to se razlikuju i u odnosu na zaštićeno dobro i posledicu.

Iz iznetih razloga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, budući da u konkretnom slučaju krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja nije konsumirano navedenim prekršajem, te dela zbog kojih je okrivljeni u dva kaznena postupka oglašen krivim, nisu ista.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe i to da je pobijana prvostepena presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, budući da je izreka pobijane prvostepene presude nerazumljiva, protivrečna sama sebi, a i razlozi presude su protivrečni izreci, te su u samoj presudi potpuno nejasno i u znatnoj meri protivrečno navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a takođe o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika, pa zbog toga nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i to da prvostepeni sud navodi da nije mogao da prihvati da je do povrede kod oštećene kritičnom prilikom došlo zbog toga što nije bila vezana sigurnosnim pojasem jer ta činjenica nije utvrđena na pouzdan način, ali po oceni branioca, iz iskaza svedoka oštećene i nalaza i mišljenja veštaka dr M.N. proizilazi da do povrede kod oštećene kritičnom prilikom ne bi došlo da je ona bila vezana sigurnosnim pojasom, pri čemu je oštećena u svom iskazu navela da se okrivljeni kretao sporo, da ona nije stavila sigurnosni pojas i da je koristila mobilni telefon, a zbog čega branilac smatra da ne postoji uzročno-posledična veza između povrede oštećene i ponašanja okrivljenog, te ukoliko ne bi bilo povrede ne bi bilo ni predmetnog krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog daje sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i izvodi činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih u pobijanoj prvostepenoj presudi, a čime suštinski osporava ocenu izvedenih dokaza i istom utvrđeno činjenično stanje u pobijanoj prvostepenoj presudi.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisije razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima (u smislu člana 71. tačka 5 ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar - savetnik                                                                                      Predsednik veća - sudija

Ivana Trkulja Veselinović, s.r.                                                                  Bata Cvetković, s.r.