Pored toga, okrivljeni je oslobođen od obaveze plaćanja sudskog paušala, dok troškova krivičnog postupka nije bilo. Istom presudom, oštećeni BB je upućen da imovinskopravni zahtev može ostvariti u parničnom postupku.

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 142/22 od 01.03.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Marko Petković, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te preinači pobijane presude na taj način što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da sud u konkretnom slučaju nije mogao oglasiti okrivljenog krivim za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1.KZ, jer u radnjama okrivljenog nema elemenata krivičnog dela. Branilac ističe da je bitno obeležje krivičnog dela iz člana 138. st.1. KZ osećaj straha i ozbiljne ugroženosti za svoj život i telo, a da u konkretnom slučaju „nema ovog elementa“, te da nema ni bitnog obeležja krivičnog dela.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Odredbom člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo čini onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica i da će se kazniti novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine. Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela sastoji se u upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo nekog lica ili njemu bliskog lica, čime se ugrožava sigurnost pasivnog subjekta koja se manifestuje u njegovom osećaju nesigurnosti.

Predmetno krivično delo je svršeno kada je pretnjom stvoren osećaj ugroženosti kod lica kome se preti. Pri tom je za postojanje dela bitno da se radi o ozbiljnoj pretnji koja kod pasivnog subjekta izaziva nespokojstvo, uznemirenje ili strah za život i telesni integritet.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, po nalaženju ovog suda, iz izreke pravnosnažne presude i to navoda da je okrivljeni AA„...ugrozio sigurnost oštećenog BB iz ... pretnjom da će napasti na njegov život i telo, na taj način što se oštećenom dva puta obratio rečima „Otkinuću ti glavu“, usled kojih pretnji je oštećeni osetio strah i ozbiljnu ugroženost za svoj život i telo, u uračunljivom stanju i sa umišljajem, jasno i nedvosmisleno proizlazi da u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim, pa su stoga navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Suprotno navodima branioca okrivljenog, sadržina izgovorenih reči koje je okrivljeni uputio oštećenom, a koja je bliže navedena u izreci pravnosnažne presude, po nalaženju Vrhovnog suda, predstavlja upućivanje oštećenom od strane okrivljenog ozbiljne i konkretne pretnje napadom na njegov život i telo, a koja pretnja je objektivno podobna da ugrozi sigurnost oštećenog i usmerena je na to i koja je, s obzirom na način na koji je upućena, nesumnjivo kod oštećenog stvorila osećaj straha, nesigurnosti i ugroženosti za sopstveni život i telesni integritet, a što je u konkretnom slučaju dovoljno za postojanje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, pa su stoga ocenjeni kao neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da delo za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim nije krivično delo.

Pored toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ističe činjenice koje su od uticaja na ponašanje okrivljenog kritičnog dana, kako se oštećeni ponašao prema okrivljenom i to više godina unazad, da je okrivljeni podneo dve tužbe protiv oštećenog zbog smetanja poseda, te da se radi o duboko poremećenim odnosima oko imovine na koji način branilac pravnosnažnu presudu pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, a koje povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni sud u razmatranje istih nije upuštao.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Marka Petkovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Maša Denić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić