Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP, nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okr. S.G. u podnetom zahtevu ne opredeljuje konkretno učinjenu povredu zakona, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je zahtev podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 3. ZKP. Navedena povreda je, prema navodima zahteva, učinjena time što je kazna izrečena okrivljenom prestroga, njenim izricanjem je povređen zakon jer nije pravilno odmerena, a sud prilikom odlučivanja o kazni nije uzeo u obzir sve olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog, koje je dužan uzeti u obzir, kao i da su u ovom postupku bili ispunjeni svi uslovi da se okrivljenom izrekne uslovna osuda.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Osnov ispitivanja zakonitosti pravnosnažne presude u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, povodom zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog, odnosno njegovog branioca (član 485. stav 4. ZKP) je samo povreda zakona u smislu člana 439. stav 1. tačka 3. ZKP, koja podrazumeva pre svega prekoračenje ovlašćenja koje sud ima po zakonu donoseći ovu odluku, a ne ocena suda o postojanju i značaju okolnosti koje su u smislu člana 54. stav 1. KZ od uticaja na odluku o vrsti i visini krivične sankcije, koja se u suštini osporava navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okr. S.G.

U konkretnom slučaju, prvostepeni sud je okr. S.G., za krivično delo iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 61. i 33. KZ, za koje ga je oglasio krivim, izrekao kaznu zatvora koja je tom zakonskom odredbom propisana kao vrsta sankcije (kazne) koja se može izreći učiniocu tog krivičnog dela i istu je okrivljenom odmerio u visini koja ne prelazi granicu navedenom zakonskom odredbom propisanog maksimuma kazne zatvora, pri čemu je, u skladu sa zahtevom iz člana 54. KZ, imao u vidu zakonom propisanu svrhu kažnjavanja (član 42. KZ) i uzeo u obzir okolnosti (olakšavajuće i otežavajuće) za koje je, ocenom na koju je ovlašćen, našao da su od uticaja na visinu kazne, a koje su navedene i obrazložene u prvostepenoj presudi.

Sledstveno navedenom, prvostepeni sud je, prilikom odlučivanja o vrsti i meri krivične sankcije koju će izreći okr. S.G., za krivično delo u pitanju, postupao u svemu sa ovlašćenjima koje ima po zakonu, pa nije učinio povredu zakona iz člana 439. stav 1. tačka 3. ZKP na koju se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, odnosno povredu zakona iz člana 369. tačka 4. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ broj 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ broj 58/04...76/10) koji je bio na snazi u vreme donošenja prvostepene presude, prema kojem se procenjuje zakonitost iste (član 604. stav 1.ZKP). Povredu zakona o kojoj je reč nije učinio ni drugostepeni sud kada je, našao da ne stoje žalbeni razlozi branioca okr. S.G. koji se odnose na odluku o kazni i njegovu žalbu odbio kao neosnovanu.

Ostalim navodima zahteva, da okrivljeni nije učinio delo sa umišljajem, jer kritične večeri nije krenuo u Beograd sa ciljem da obija automobile, da nije pribavio nikakvu imovinsku korist niti je njegova svest i volja bila usmerena ka tom cilju, da je prvostepeni sud trebalo da odredi neuropsihijatrijsko veštačenje okrivljenog, da su oduzeti predmeti nađeni i vraćeni i u tom smislu za oštećene nije nastupila šteta, da vrednost CD plejera tokom postupka nije utvrđena, odnosno utvrđena je previsoko, branilac osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom, što, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonski razlog iz koga je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                               Predsednik veća-sudija
Dragana Vuksanović,s.r.                                                                                              Dragiša Đorđević,s.r.