Presudom Višeg suda u Užicu Kž1 225/22 od 16.12.2022. godine, usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Užicu, preinačena je presuda Osnovnog suda u Užicu K 467/21 od 29.09.2022. godine, samo u delu odluke o krivičnoj sankciji prema okrivljenom VV, tako što je Viši sud u Užicu okrivljenom VV za krivična dela nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ i teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, za koje je oglašen krivim, prethodno utvrdio kazne zatvora u trajanju od po četiri meseca, te ga za navedena krivična dela, primenom odredbi člana 60. st.1 i st.2. tač.2 KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci, za koju je određeno da će se izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje bez primene elektronskog nadzora, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok se žalba branioca okrivljenih odbija kao neosnovana i u nepreinačenom delu prvostepena presuda potvrđuje.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljnih, adv.Mihajlo Marković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i povrede zakona, dok iz obrazloženja proizilazi bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u vezi člana 419. ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih je neosnovan.

Branilac okrivljenih AA, BB i VV, u zahtevu navodi da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati i kao nezakonit dokaz označava iskaz svedoka – policijskog službenika ĐĐ. Po stavu odbrane, učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer je sud zasnovao odluku na iskazu navedenog svedoka, koji je bio prisutan prilikom izvođenja dokazne radnje pred policijom, kada su okrivljeni izneli svoje odbrane, da bi tek nakon toga i sam bio saslušan kao svedok pred tužilaštvom, te se na ovako datom iskazu ne može zasnivati presuda.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenih AA, BB i VV, isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su žalbeni navodi u pogledu dokazne radnje – iskaza svedoka policijskog službenika ĐĐ, neosnovani, s obzirom da se iskaz odnosi na činjenice koje je lično opazio u vezi sa predmetnim događajem o kome je upitan, a ne na činjenice koje je saznao u vršenju službe - kao službeno lice. Drugostepeni sud je u obrazloženju presude Kž1 225/22 od 16.12.2022. godine, dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav da navedeni iskaz, čiju zakonitost osporava branilac, predstavlja zakonit dokaz na kome se može zasnivati sudska odluka (strana 3, treći stav drugostepene odluke), koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Stoga, pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se podnetim zahtevom branioca neosnovano ukazuje.

Pored toga, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenih ističe da je pogrešno primenjen krivični zakon u odnosu na okrivljenog VV, koji je osuđen za sticaj krivičnih dela teška telesna povreda iz čl.121. st.1 KZ i nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. KZ, što je po navodima odbrane pravno nemoguće jer se u konkretnom slučaju radi o konsumpciji, odnosno prividnom idelanom sticaju. Branilac ističe da je nemoguće istovremeno izvršiti krivična dela teška telesna povreda i laka telesna povreda u sticaju, pa samim tim kada je u pitanju kvalifikovani oblik krivičnog dela nasilničko ponašanje, prilikom čijeg izvršenja su nanete lake telesne povrede, takođe mora doći do konsumpcije, pa okrivljeni nije mogao biti oglašen krivim za oba krivična dela.

Iznete navode zahteva, kojima branilac okrivljenih ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Prvostepeni sud je u izreci presude opisao radnje okrivljenog VV u odnosu na krivično delo teška telesna povreda iz čl.121. st.1 KZ „... pri čemu je okrivljeni VV jednom licu naneo tešku telesnu povredu.... tako što je okr.VV ošt. GG zadao udarac stisnutom šakom – pesnicom u predelu glave, od kog udarca je ošt. GG pao na zemlju i izgubio svest, na koji način je okr. VV ošt. GG naneo tešku telesnu povredu...“. U izreci su opisane i radnje sva tri okrivljena u odnosu na krivično delo nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2.u vezi st.1. KZ „...ispred diskoteke „EE“, ispred koje se tada nalazio veliki broj građana....vršenjem nasilja prema drugom i izazivanjem tuče, značajnije ugrožavali spokojstvo građana i teže remetili javni red i mir... na taj način što su bez povoda i razloga fizički napali ošt. GG i DD...na koji način su oštećenom DD naneli lake telesne povrede....“

Prema tome, kao posledica nasilničkog ponašanja u kome je učestvovao okrivljeni VV, došlo je do nanošenja lake telesne povrede oštećenom DD, čime su ostvarena obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2.u vezi st.1. u vezi čl.33. KZ, pri čemu nema prividnog sticaja dva krivična dela, jer se radi o različitoj radnji i posledici, koje su opisane u izreci presude.

Stoga je pravilna ocena prvostepenog i drugostepenog suda da stoje obeležja dva krivična dela, o čemu se drugostepeni sud, povodom žalbe branioca okrivljenih, izjasnio u svojoj odluci Kž1 225/22 od 16.12.2022. godine (strana 4, prvi stav drugostepene odluke) i u obrazloženju presude dao jasne i dovoljne razloge, koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje .

Pored toga, branilac u zahtevu, ukazujući takođe na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodi da se pobijane presude zasnivaju na iskazima svedoka DD, GG i ĐĐ, datim na zapisniku pred OJT, kao i na iskazima okrivljenih datim u policiji, ističući da se prvostepena presuda u suštini zasniva na sadržini iskaza datih u prethodnom postupku, a da je odredbom člana 419. ZKP propisano da sud presudu može zasnivati samo na dokazima izvedenim na glavnom pretresu. U tom smislu, branilac ističe nepravilnu primenu odredbe člana 98. ZKP, jer su navedeni svedoci, kao i svi okrivljeni, prilikom ispitivanja na glavnom pretresu izjavili da ostaju pri ranije datim izjavama. Time, branilac u suštini ukazuje na pogrešnu primenu odredbe člana 98. ZKP koja određuje pravila o ispitivanju svedoka, a ne ukazuje na zakonitost dokaza u smislu njihove sadržine ili načina pribavljanja.

Ostalim navodima zahteva branilac, advokat Mihajlo Marković, ističe da je drugostepeni sud propustio da odluči o žalbi branioca okrivljenih, navodima da je podneta jedna zajednička žalba branilaca okrivljenih advokata Dagana Markovića i advokata Mihajla Markovića, dok sud navodi samo žalbu advokata Mihajla Markovića, na koji način ukazuje na povredu odredbe člana 455. ZKP.

Pored toga, branilac u zahtevu ističe pogrešnu primenu krivičnog zakona prilikom preinačenja prvostepene presude, vezano za odmeravanje kazne okrivljenom VV, s obzirom na činjenice koje utiču da kazne bude manja ili veća, odnosno ističe da su pogrešno cenjene kao otežavajuće okolnosti na strani okrivljenog VV, činjenice koje su nastupile posle više od godinu dana od izvršenja krivičnog dela, na koji način branilac ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Kako navedena povreda odredbe člana 441. stav 1. ZKP, kao ni povrede zakona iz člana 419. ZKP, člana 98. ZKP i 455. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni kasacioni sud u ocenu istih nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić