Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 734/21 od 28.02.2023.godine, stavom prvim, usvajanjem žalbe javnog tužioca VJT u Beogradu u delu u kojem se pobija stav I izreke presude, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu K 328/20 od 01.06.2021. godine u stavu I izreke presude, tako što su okrivljeni Nemanja Simanović i AA oglašeni krivim da su izvršili krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33.KZ, pa je drugostepeni sud okrivljenom Nemanji Simanoviću prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od dve godine zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33.KZ i uzeo kao utvrđenu kaznu zatvora na koju je okrivljeni osuđen presudom Višeg suda u Beogradu K 447/11 od 18.12.2019.godine, pravnosnažna 10.06.2020. godine, u trajanju od dve godine i šest meseci, a zatim ga osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 22.02.2010. godine do 24.02.2010. godine, te od 30.12.2017. godine do 09.05.2018. godine i od 25.12.2018. godine do 18.03.2020. godine (kada je upućen na izdržavanje kazne zatvora), a okrivljenog AA je drugostepeni sud osudio zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33.KZ na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, uz uračunavanje vremena koje je okrivljeni proveo na zadržavanju od 18.02.2010. godine do 20.02.2010. godine. Istom presudom okrivljeni Nemanja Simanović i AA su obavezani da na ime paušala sudu plate iznos od po 20.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da nadoknade troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem. Stavom drugim iste presude, odbijena je žalba javnog tužioca VJT u Beogradu u delu koji se odnosi na okrivljenog BB za krivično delo opisano u tački II izreke presude i okrivljenog Nemanju Simanovića za krivično delo opisano u tački III izreke presude, pa je u tom delu prvostepena presuda potvrđena. Stavom tri iste presude, odbačena je žalba javnog tužioca VJT u Beogradu u odnosu na okrivljenog VV kao neuredna.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž3 16/23 od 06.10.2023. godine, usvojene su žalbe branioca okrivljenog Nemanje Simanovića i branioca okrivljenog AA i preinačena je presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 734/21 od 28.02.2023.godine, samo u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Beogradu u odnosu na okrivljenog Nemanju Simanovića zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine, zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33.KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim i uzeo kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora na koju je okrivljeni osuđen presudom Višeg suda u Beogradu K 447/11 od 18.12.2019.godine, pravnosnažna 10.06.2020. godine, u trajanju od dve godine i šest meseci i osudio okrivljenog na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine u koje mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru od 22.02.2010. godine do 24.02.2010. godine, te od 30.12.2017. godine do 09.05.2018. godine i od 25.12.2018. godine do 18.03.2020. godine (kada je upućen na izdržavanje kazne zatvora), a okrivljenog AA zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33.KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine u koju je okrivljenom uračunao vreme provedeno na zadržavanju od 18.02.2010. godine do 20.02.2010. godine, dok su u preostalom delu žalbe branioca okrivljenog Nemanje Simanovića i branioca okrivljenog AA, odbijene kao neosnovane i drugostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Kž1 734/21 od 28.02.2023. godine i Kž3 16/23 od 06.10.2023. godine, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog Nemanje Simanovića, advokat Predrag Vulević zbog povreda zakona iz člana 485. stav 4. ZKP u vezi člana 439. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, da ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da preinači drugostepenu odluku i odluku donetu po pravnom leku ili samo odluku po pravnom leku u korist okrivljenog.

- branilac okrivljenog AA, advokat Srđan Milovanović, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 88. u vezi člana 15. i 16. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan, da ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da preinači odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku, kao i da odloži izvršenje pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu do odluke suda po ovom zahtevu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nemanje Simanovića Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nemanje Simanovića, advokata Predraga Vulevića je neosnovan, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Srđana Milovanovića neblagovremen.

Iz obrazloženja zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nemanje Simanovića, advokata Predraga Vulevića, proizilazi da branilac ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da u opisu drugostepene presude koja se pobija zahtevom nisu sadržane činjenice ni okolnosti koje se tiču subjektivnog odnosa okrivljenog Nemanje Simanovića prema izvršenom krivičnom delu, odnosno da nije opisan umišljaj, konkretno činjenice koje se tiču svesti i volje okrivljenog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nemanje Simanovića, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani.

Krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Odredbom člana 14 stav 1. KZ propisano je da je krivično delo ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno, a odredbom člana 22. stav 1. KZ propisano je da krivica postoji ako je učinilac u vreme kada je učinio krivično delo bio uračunljiv i postupao sa umišljajem, a bio je svestan ili bio je dužan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno.

U izreci prvostepene presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 734/21 od 28.02.2023. godine, koja je preinačena samo u pogledu odluke o kazni presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž3 16/23 od 06.10.2023.godine, navedeno je da su okrivljeni Nemanja Simanović i AA u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci „ pretnjom da će neposredno napasti na život i telo oštećene GG, radnice sportske kladionice „Mozzart“....oduzeli na štetu kladionice iznos od 236.588,00 dinara, u nameri da njihovim prisvajanjem pribave sebi protivpravnu imovinsku korist, u uračunljivom stanju, svesni da je njihovo delo zabranjeno, na taj način što su maskirani fantomkama, naoružani noževima, ušli u kladionicu, u kojoj se pored navedene radnice, nalazilo još nekoliko igrača, sa noževima u rukama, pa je okrivljeni Simanović prišao prodajnom pultu koji je bio zatvoren vratima od iverice, nogom razvalio vrata, ušao u prodajni deo, gde se za pultom nalazila oštećena GG, uperio u nju nož, govoreći joj „Daj pare, otvaraj sef“, na šta se ona sagla ispod pulta, ukucala šifru i otvorila sef, u kom trenutku je oštećenoj sa prednje strane prišao okrivljeni AA, držeći u levoj ruci nož, a u desnoj PVC kesu...naredivši igračima koji su bili u kladionici da legnu na pod.... a za to vreme je okrivljeni Simanović iz sefa oduzeo sav dnevni pazar u krupnim apoenima i izlazeći iz prodajnog dela, oduzeti novac stavio u kesu, koju je u ruci držao okrivljeni AA, a potom obojica okrivljenih trčeći pobegli iz kladionice.... otišavši do kuće okrivljenog Simanovića, gde su oduzeti novac podelili na ravne delove, pri čemu su bili svesni svog dela i hteli njegovo izvršenje.“

Prema tome, u izreci navedene presude opisana je krivica okrivljenog Nemanje Simanovića i to navođenjem subjektivnih elemenata krivičnog dela – uračunljivosti, kao i umišljaja, opisivanjem da su okrivljeni bili svesni svog dela i hteli njegovo izvršenje, u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za sebe, te je navedena svest o protivpravnosti, kao i objektivni elementi krivičnog dela, što sve čini pravilan opis krivičnog dela za koje su oglašeni krivim.

Stoga su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nemanje Simanovića, advokata Predraga Vulevića, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Pored toga, branilac okrivljenog Nemanje Simanovića, advokat Predrag Vulević u preostalom delu zahteva ističe činjenice vezane za tok pretresa pred drugostepenim sudom u smislu člana 449. i 450. ZKP. Osim toga, daje sopstvenu analizu izvedenih dokaza i šta je iz kog dokaza utvrđeno, na koji način suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, dok navodima o nerazumljivosti izreke pobijane presude, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, koje Vrhovni sud nije razmatrao, s obzirom da nije reč o razlozima iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10), stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred žalbenim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, s obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca određena i ograničena sadržinom prava okrivljenog.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenice da je okrivljeni AA, presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 16/23 od 06.10.2023. godine, prema dostavnici iz spisa predmeta, primio dana 15.11.2023. godine, pa je poslednji dan za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti bio 15.12.2023. godine (petak), a da je njegov branilac, adv. Srđan Milovanović zahtev za zaštitu zakonitosti podneo dana 18.12.2023. godine Vrhovnom sudu u Beogradu, dakle nakon proteka roka od 30 dana koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. AA ocenio neblagovremenim.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca Nemanje Simanovića, advokata Predraga Vulevića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u stavu I izreke presude i zahtev odbio kao neosnovan, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Srđana Milovanovića je odbacio, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i odlučio kao u stavu II izreke presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić