Presudom Apelacionog suda u Nišu 2Kž1 br. 3608/13 od 18.02.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog B.V., a presuda Osnovnog suda u Leskovcu 1K br. 2031/12 od 08.10.2013. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog B.V., adv. M.I., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a i to konkretno zbog povrede iz člana 439. stav 1. tačke 1, 2. i 4. ZKP-a i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine i prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje kao i da shodno ovlašćenjima iz člana 488. stav 3. ZKP-a odredi da se izvršenje pravnosnažne presude, odloži.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP-a), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti, u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP-a je neosnovan, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Osporavajući pravnosnažnu presudu branilac okrivljenog B.V., u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP-a (iako očigledno omaškom označava stav 2) uz obrazloženje da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, jer je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe člana 60. stav 2. tačka 2. Krivičnog zakonika o sticaju krivičnih dela, iako sticaja krivičnih dela u konkretnom slučaju nije bilo s`obzirom da se radi o jednom događaju čiji je objekat zaštite porodica i porodični odnosi u celini a ne pojedinac.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da je Osnovni sud u Leskovcu presudom 1K br. 2031/12 od 08.10.2013. godine na štetu okrivljenog B.V. povredio krivični zakon iz člana 439. tačka 2. ZKP-a u vezi člana 60. stav 2. tačka 2. KZ.

Sticaj krivičnih dela postoji onda kada jedan učinilac jednom radnjom (idealni sticaj) ili sa više radnji (realni sticaj) učini više krivičnih dela za koja mu se istovremeno sudi. Za postojanje sticaja (i realnog i idealnog) bitno je, s`jedne strane, da postoji više krivičnih dela učinjenih od istog učinioca, a s`druge strane da se učiniocu za njih istovremeno sudi.

Odredbom člana 60. stav 1. KZ propisano je da će sud, ako je učinilac jednom radnjom ili sa više radnji učinio više krivičnih dela za koja mu se istovremeno sudi, prethodno utvrditi kazne za svako od tih dela pa će za sva ta dela izreći jedinstvenu kaznu. U stavu 2. tačka 2. istog člana KZ određeno je pravilo da izricanje jedinstvene kazne po kome će sud, ako je za krivično delo utvrdio kazne zatvora povisiti najtežu utvrđenu kaznu, s`tim da jedinstvena kazna ne sme dostići zbir utvrđenih kazni niti preći 20 godina zatvora.

Neosnovan je stav branioca okrivljenog da se u konkretnom slučaju radi o jednom krivičnom delu koje je, po tim navodima, izvršio okrivljeni, jer je, shodno odredbi člana 194. KZ zaštitni objekat predmetnog krivičnog dela-svaki član porodice okrivljenog, čiji je status definisan odredbom člana 112. stav 28. KZ. U konkretnom slučaju to su - bivša supruga sa kojom okrivljeni ima decu i maloletni sin okrivljenog. Okrivljeni je odvojenim radnjama prema ovim oštećenim licima izvršio dva krivična dela, pa su radnje okrivljenog pravilno kvalifikovane od strane prvostepenog i drugostepenog suda.

Prema tome u konkretnom slučaju radi se o realnom sticaju, jer je okrivljeni B.V. sa više radnji učinio više krivičnih dela za koja mu se istovremeno sudi, zbog čega su pravilno primenjene odredbe člana 60. stav 1. i 2. KZ. U tom smislu je neosnovan stav branioca okrivljenog da su prvostepeni i drugostepeni sud učinili povredu krivičnog zakona - primenjujući zakon koji se ne može primeniti u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe.

Iz iznetih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu kojim se ukazuje na povredu Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP-a, odbijen je kao neosnovan na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP-a.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog samo formalno navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP-a, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u smislu člana 485. stav 4. ZKP-a, ali se iz obrazloženja zahteva ne vidi o kojoj konkretno povredi postupka se radi, a Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da u slučaju da konkretna povreda nije opredeljena, samo na osnovu obrazloženja zahteva procenjuje koju konkretno povredu Zakonika je branilac imao u vidu prilikom podnošenja zahteva, te je Vrhovni kasacioni sud, nalazeći da podneti zahtev nema propisani sadržaj (član 484. ZKP-a) isti shodno odredbi člana 487. stav 1. tačka 3. u vezi člana 484. ZKP- a, odbacio.

Branilac okrivljenog B.V. u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe takođe, očigledno samo formalno, i povredu zakona iz člana 439. tačka 4. ZKP-a, dok se iz obrazloženja zahteva vidi da je razlog podnošenja zahteva nepropisan sastav suda - član 438. stav 1. tačka 3. ZKP-a, pri čemu ni jedna ni druga zakonska odredba ne predstavljaju - u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP- a dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, te je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u tom delu odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP-a.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP-a, člana 487. stav 1. tačka 3. u vezi člana 484. ZKP-a i člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP-a, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                                           Nevenka Važić, s.r.