Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 94/17 od 12.05.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih AA i BB, advokata Vladimira Markovića, a presuda Osnovnog suda u Paraćinu 1 K 203/16 od 29.03.2017. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenih AA i BB, advokat Vladimir Marković, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili ih preinači i okrivljene oslobodi od optužbe da su izvršili krivična dela koja im se stavljaju na teret. Branilac je predložio da bude pozvan na sednicu veća Vrhovnog kasacionog suda.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se nakon odustanka Osnovnog javnog tužioca u Paraćinu od daljeg krivičnog gonjenja okrivljenih AA i BB, zbog po jednog krivičnog dela iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, oštećeni i njihovi punomoćnici tom prilikom nisu izjasnili da li preuzimaju krivično gonjenje, tj. da se nisu izričito izjasnili da u svemu ostaju pri činjeničnom stanju i pravnoj kvalifikaciji iz optužnog akta Osnovnog javnog tužioca u Paraćinu. Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenih ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac okrivljenih, ističe da je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenih tužilaca, s obzirom da iz podneska punomoćnika oštećenog VV od 17.10.2016. godine i podneska punomoćnika oštećene GG od 17.10.2016. godine, nedvosmisleno proizlazi da su se ovi oštećeni izričito izjasnili, u smislu člana 52. ZKP, da preuzimaju krivično gonjenje i zastupaju optužbu u daljem toku postupka protiv okrivljenih.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenih ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

Nadalje, branilac okrivljenih u zahtevu ističe i da je sud pobijanim presudama prekoračio optužbu, jer prema stavu branioca, ne postoji objektivni identitet optužbe od 27.04.2015. godine i presude prvostepenog suda od 29.03.2017. godine, potvrđene presudom drugostepenog suda od 12.05.2017. godine. S tim u vezi, u zahtevu se navodi da u optužnom aktu ne stoji da se kritični događaj desio na parceli okrivljenih i da su okrivljeni fizički napadnuti od strane oštećenih, kao i da su se branili od oštećenih, u prisustvu svog maloletnog unuka, koji je takođe fizički napadnut od strane oštećenih. Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenih ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Polazeći od navedenog, a kako iz izreke pobijane prvostepene presude jasno proizlazi da su okrivljeni AA i BB oglašeni krivim zbog izvršenja po jednog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, onako kako im je to stavljeno na teret optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Paraćinu Kt 508/14 od 24.04.2015. godine, a koji optužni predlog su nakon odustanka od daljeg krivičnog gonjenja, zastupali oštećeni kao tužioci, preuzevši krivično gonjenje okrivljenih, to je očigledno iz prvostepene i drugostepene presude, da je sud pravilno primenio zakon, odlučivši na opisani način, jer se pobijane presude upravo odnose na lica koja su optužena i na krivična dela koja su predmet optužbe sadržane u podnetom optužnom predlogu.

Iz iznetih razloga, neosnovano branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenih ukazuje i na to da je sud postupio protivno odredbama Zakonika o krivičnom postupku kada je odredio da će u konkretnom slučaju doneti posebno rešenje o troškovima krivičnog postupka, s obzirom da je odbrana tražila u završnoj reči troškove po AT tarifi, kao i nužne izdatke okrivljenog na teret budžeta, zbog čega branilac smatra da je sud trebalo odmah uz presudu da uradi i odluku o troškovima krivičnog postupka. Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 264. stav 1. ZKP, propisano je da kad sud okrivljenog oglasi krivim, izreći će u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka.

Odredbom člana 262. stav 1. ZKP, propisano je da će se u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi, odlučiti ko snosi troškove postupka i koliko oni iznose, dok je stavom 2. navedenog člana propisano da će ukoliko nedostaju podaci o visini troškova, posebno rešenje o visini troškova doneti predsednik veća ili sudija pojedinac kad se ti podaci pribave.

Polazeći od navedenog, a kako su izrekom pobijane prvostepene presude okrivljeni AA i BB, oglašeni krivim zbog po jednog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, i kako je sud u izreci presude okrivljene obavezao da naknade troškove krivičnog postupka sudu i oštećenima kao tužiocima, određujući da će o visini istih odlučiti posebnim rešenjem, to je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sud pravilno primenio zakon odlučivši na opisani način o troškovima krivičnog postupka.

Imajući u vidu navedeno, po nalaženju ovog suda, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenih u zahtevu ističe i da je izreka pravnosnažne presude protivrečna sama sebi, da su razlozi presude protivrečni izreci, da sud nije dao jasne i dovoljne razloge u pogledu odlučne činjenice vezane za krivicu okrivljenih, a kojim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenih ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

U zahtevu se ukazuje i na to da je odbrana tokom postupka tražila izuzeće postupajućeg sudije, zbog čega branilac smatra da prvostepeni sud nije smeo da postupa u konkretnom predmetu. Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje na povredu člana 40. u vezi sa članom 37. stav 2. ZKP.

Pored navedenog, u zahtevu se ističe i da je nižestepeni sud doneo pogrešnu odluku o kazni, jer nije pravilno odmerio kaznu okrivljenima, iz razloga što nije pravilno cenio sve olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenih, a kojim navodima se po nalaženju ovog suda, ukazuje na povredu člana 441. stav 1. ZKP.

Branilac ukazuje i to da su nižestepeni sudovi nepotpuno i pogrešno utvrdili činjenično stanje, jer prema navodima zahteva, iz izvedenih dokaza proizlazi da okrivljeni nisu kritičnom prilikom imali u rukama nikakve drvene motke, te da nisu fizički napali i zadali drvenim motkama udarce oštećenima, niti su naneli povrede oštećenima rukama, ni ostalim delovima tela. S tim u vezi, branilac iznosi sopstvenu analizu i ocenu odbrane okrivljenih, kao i iskaza ispitanih svedoka, te nalaza i mišljenja sudskih veštaka, koja je drugačija od one koje su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 40, 37. stav 2 , 438. stav 2. tačka 2 ) i 441. stav 1. ZKP, kao i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenih u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac ističe i da u konkretnom slučaju, sud nije u celosti rešio predmet optužbe, ukazujući time, po nalaženju ovog suda, na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, ali kako u obrazloženju zahteva ne navodi razloge zbog kojih smatra da je u pobijanim presudama došlo do navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu kojim je zahtev branioca okrivljenih odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu kojim je zahtev odbacio, jer nema zakonom propisan sadržaj.

Zapisničar-savetnik                                                                                              Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                  Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić