Viši sud u Novom Pazaru, presudom Kž.br. 31/14 od 21.03.2014. godine, usvajanjem žalbe branioca okr. M.R., preinačio je navedenu prvostepenu presudu i okr. M.R., na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2. ZKP oslobodio od optužbe za krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ.

Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, i to protiv presude Osnovnog suda u Novom Pazaru, Sudska jedinica Tutin, Posl.br. II 27 K. 697/12 od 11.12.2013. godine zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. u vezi člana član 438. stav 1. tačka 11. i stav 2. tačka 2. ZKP, u vezi sa članom 423. stav 1. tačka 2. i članom 424. ZKP i protiv presude Višeg suda u Novom Pazaru Kž. br. 31/14 od 21.03.2014. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. u vezi člana 438. stav 1. tačka 11. i stav 2. tačka 2. ZKP, u vezi sa članom 459. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev za zaštitu zakonitosti i utvrdi da je označenim pravnosnažnim presudama povređen zakon.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okr. M.R., adv. D.M. iz R., shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog (član 488. stav 2. ZKP), smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je prvostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP, jer je izreka presude nerazumljiva, kao i da je izreka prvostepene presude protivurečna samoj sebi i razlozima presude, čime je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP.

U izreci prvostepene presude, nakon što je navedeno da se okr. M.R., na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2. ZKP, oslobađa od optužbe, dat je opis radnji izvršenja krivičnih dela za koja je okrivljeni optužen, i to pod tačkom I krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ i pod tačkom II, krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ, iz čega bi se dalo zaključiti da je oslobađajuća presuda doneta u odnosu na oba navedena krivična dela. Međutim, nakon opisa radnji krivičnog dela iz člana 355. stav 1. KZ, navedeno je da sud okrivljenom za izvršeno krivično delo, primenom navedenog zakonskog propisa, te čl. 4, 42, 54, 64, 65. i 66. KZ i člana 424. ZKP izriče uslovnu osudu, što upućuje da je u odnosu na krivično delo iz člana 355. stav 1. KZ opisano pod tačkom II izreke, doneta osuđujuća presuda, bez da je okrivljeni oglašen krivim za to krivično delo.

Na taj način, iz izreke prvostepene presude nije jasno da li je okrivljeni oslobođen od optužbe i za krivično delo pod tačkom II ili je osuđen za to delo, pa je izreka nerazumljiva i, u delu gde je označen osnov za donošenje oslobađajuće presude u odnosu na oba opisana krivična dela, protivrečna delu izreke o izrečenoj krivičnoj sankciji za delo pod tačkom II, pozivanjem na odredbu člana 424. ZKP koja se odnosi na osuđujuću presudu, kao i razlozima na strani 5 stav treći prvostepene presude, gde sud zaključuje da su u radnjama okrivljenog sadržani svi elementi bića krivičnog dela iz člana 355. stav 1. KZ.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, osnovano se ukazuje i da su drugostepenom presudom učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP. Naime, izrekom drugostepene presude, kojom je preinačena prvostepena presuda u odnosu na krivično delo iz člana 355. stav 1. KZ opisano pod tačkom II izreke prvostepene presude, okr. M.R. oslobođen je od optužbe za navedeno krivično delo primenom odredbe člana 423. stav 1. tačka 2. ZKP, dakle zato što nije dokazano da je učinio krivično delo u pitanju, za koje je optužen. Međutim, u obrazloženju svoje presude drugostepeni sud kaže da je prvostepena presuda zasnovana na povredi krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP (po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo), što bi bio razlog za donošenje oslobađajuće presude po osnovu iz člana 423. stav 1. tačka 1. ZKP, a ne po osnovu iz stava 1. tačka 2. istog člana na koji se poziva drugostepeni sud u izreci presude, čime je razloge svoje presude učinio protivrečnim izreci, kao i međusobno protivrečnim kada za povredu iz člana 439. tačka 1. ZKP kaže da je učinjena jer je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo. Pri tom, drugostepeni sud je u sednici veća, u smislu člana 459. stav 1. ZKP, preinačio prvostepenu presudu i doneo oslobađajuću presudu primenom člana 423. stav 1. tačka 2. ZKP, upuštajući se u utvrđivanje činjeničnog stanja na osnovu sopstvene ocene dokaza izvedenih u prvostepenom postupku, drugačije od ocene prvostepenog suda, iako je u takvoj situaciji, kada u sednici veća utvrdi da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pogrešno ili nepotpuno utvrđeno, ovlašćen samo da donese rešenje kojim ukida prvostepenu presudu ( član 458. stav 1. ZKP).

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3. u vezi sa članom 493. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude, tako što je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan u pogledu napred izloženih povreda zakona učinjenih prvostepenom i drugostepenom presudom i s obzirom da je zahtev podnet na štetu okrivljenog samo utvrdio postojanje navedenih povreda zakona ne dirajući u pravnosnažnu presudu.

Zapisničar                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                      Janko Lazarević,s.r.