Istom presudom, okrivljeni su obavezani da sudu plate troškove krivičnog postupka i to paušal u iznosu od po 10.000,00 dinara i ostale troškove krivičnog postupka u iznosu od po 41.873,66 dinara, u roku od 15 dana, po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 231/14 od 28.03.2014. godine odbijene su, kao neosnovane, žalbe okrivljenog D.L. i njegovog branioca i branilaca okrivljenih A.S. i P.O. i potvrđena presuda Višeg suda u Jagodini K 9/10 od 25.07.2013. godine.

Branioci okrivljenih A.S. i P.O., advokati M.I. i N.Š., protiv navedenih pravnosnažnih presuda podneli su zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede odredaba iz člana 438. stav 2. tačka 1. i člana 439. tačka 1. u vezi člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i pobijane presude ukine te predmet vrati na ponovno suđenje, pred potpuno izmenjenim većem, prvostepenom sudu, te da se u smislu člana 488. stav 3. ZKP-a odloži izvršenje pravnosnažne presude.

Protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 231/14 od 28.03.2014. godine, u smislu člana 482. i člana 483. stav 1. i 2. ZKP-a, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog D.L., advokat V.M. zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 3. u vezi člana 485. stav 4. ZKP-a sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev osnovan te da ukine pobijanu drugostepenu presudu i predmet vrati Apelacionom sudu u Kragujevcu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih A.S. i P.O. Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenih A.S. i P.O., nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi podneti, te je po oceni navoda i predloga u zahtevima branilaca okrivljenih, uz primenu člana 604. ZKP-a („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011) našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih A.S. i P.O., advokata M.I. i N.Š. je neosnovan.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.L., advokata V.M. je nedozvoljen.

Neosnovano se u zahtevu branilaca okrivljenih A.S. i P.O. pravnosnažne presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a navodima da je relevantna pismena dokumentacija o poslovanju privrednih subjekata A.S.T. iz P. i A. iz N.B., u koju je prvostepeni sud izvršio uvid na glavnom pretresu, u formi neoverenih fotokopija, te da prvostepeni sud svoju presudu zasniva, suprotno odredbi člana 112. stav 26. KZ, na neoverenim fotokopijama pismenih isprava koje nemaju karakter isprava i ne mogu biti dokaz u krivičnom postupku. Takođe, prema stavu odbrane nalaz i mišljenje veštaka V.N. nije mogao da se koristi u krivičnom postupku kao relevantan dokaz jer veštak nije izvršio neposredan uvid u dokumentaciju preduzeća A. DOO B.

Vrhovni kasacioni sud, ove navode iz zahteva ocenjuje kao neosnovane, nalazeći da su prvostepena i drugostepena presuda zasnovane, ne zakonitim dokazima i to na zapisniku Poreske uprave Filijala Novi Beograd broj ... od 25.02.2008. godine sačinjenom od strane inspektora Z.V. i na iskazu ovog inspektora, kao svedoka, koji je u dva navrata izvršio kontrolu originalne poslovne dokumentacije preduzeća A. DOO B. sa sedištem u N.B., te na nalazu i mišljenju veštaka ekonomske struke V.N. datom na osnovu analize celokupne raspoložive relevantne dokumentacije i činjenica, koji je dokaz ocenjen u redovnom krivičnom postupku.

Zahtevom branilaca ovih okrivljenih se takođe ukazuje da se presuda zasniva na nedozvoljenim dokazima koji nisu izvedeni na glavnom pretresu i to iskazu W.J. – vlasnika preduzeća A. DOO B. te iskazu S.K. knjigovođe Agencije J.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud je ove navode u zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenio kao neosnovane s obzirom na to da su pravnosnažne presude, između ostalih dokaza, zasnovane i na zapisniku o izvršenoj terenskoj kontroli Poreske uprave Filijala Novi Beograd od 25.02.2008. godine čiji su sastavni deo iskaz W.J. – vlasnika preduzeća A. DOO B. te iskaz S.K. knjigovođe Agencije J. koji su u navedenim svojstvima lično prisustvovali kontroli poreskog inspektora Z.V. iz Poreske uprave Filijala N.B.

Dakle, kao dokaz, na glavnom pretresu nisu izvedeni čitani iskazi navedenih svedoka već zapisnik o izvršenoj terenskoj kontroli Poreske uprave Filijale Novi Beograd broj ... od 25.02.2008. godine, koji predstavlja službenu ispravu državnog organa Republike Srbije, te je tako i cenjen od strane suda.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u redovnom krivičnom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a, na koje se ukazuje zahtevom branilaca okrivljenih A.S. i P.O. iz razloga koji su u ovoj odluci napred izneti, a osim toga kako je ova bitna povreda krivičnog postupka isticana i u postupku po redovnom pravnom leku, Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda, date na strani 4 presude, na iste upućuje, u smislu člana 491. stav 2. ZKP-a.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih A.S. i P.O. se ističe i povreda odredaba člana 439. tačka 1. ZKP-a navodima da okrivljeni P.O. nije odgovorno lice u smislu pojma odgovornog lica kako je to regulisano odredbom člana 112. stav 3. tačka 5. KZ, da se iz izreke presude kao i iz obrazloženja presude ne vidi koji su poslovi faktički povereni okrivljenom P.O. i ko mu ih je poverio, te da činjenica da se deo dokumentacije preduzeća nalazio kod P.O. njemu ni na koji način ne može da da svojstvo odgovornog lica.

Vrhovni kasacioni sud i ove navode u zahtevu ocenjuje kao neosnovane, a kako je ova povreda zakona, od strane odbrane, isticana u redovnom pravnom leku, te je prihvatajući iznete razloge žalbenog suda (na strani 5 presude) u smislu člana 491. stav 2. ZKP-a ovaj sud na iste upućuje.

Takođe zahtevom branilaca okrivljenih A.S. i P.O. se, po nalaženju ovog suda, neosnovano ukazuje da u odnosu na krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ u odnosu na okrivljenog A.S. izreka presude ne sadrži zakonska obeležja predmetnog krivičnog dela jer nije naveden bliži opis neistinitih podataka koji su od strane ovog okrivljenog uneti u poreske prijave, koje su poreske prijave i od kog datuma okrivljenom stavljene na teret, kada su iste predate poreskoj upravi ..., na koji način je prema stavu odbrane učinjena povreda Krivičnog zakona iz člana 439. taka 1. ZKP-a.

Naime, ova povreda Krivičnog zakona, sa identičnim razlozima je isticana i u žalbi branioca okrivljenog A.S. te kako Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge žalbenog suda (date na strani 3 presude) to u smislu člana 491. stav 2. ZKP-a na iste upućuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.L., advokata V.M. je nedozvoljen.

Naime, odredbom člana 484. ZKP-a, propisan je obavezan sadržaj zahteva tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP-a, za njegovo podnošenje.

U vezi s tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Međutim, što se tiče okrivljenog članom 485. stav 4. ZKP-a, propisano je zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: Član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP-a.

Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP-a, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP-a.

U predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.L., advokata V.M., nije ukazano ni na jednu od taksativno navedenih povreda iz zakona 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, koje predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka – zahteva za zaštitu zakonitosti, već je ukazano na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 3. ZKP-a koja nije zakonom propisani razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, te je Vrhovni kasacioni sud ovaj zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 491. stav 1. ZKP-a, te člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP-a odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                          Predsednik veća-sudija

Olgica Kozlov,s.r.                                                                  Dragiša Đorđević,s.r.