Presudom Višeg suda u Vranju Kž 533/14 od 05.02.2015. godine, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog D.M. preinačena je presuda Osnovnog suda u Bujanovcu K 482/13 od 17.06.2014. godine tako što je okrivljeni D.M. oglašen krivim zbog izvršenog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jednog meseca i zbog izvršenog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jednog meseca i novčana kazna u iznosu od 10.000,00 dinara, te ga je sud osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jednog meseca i šest dana u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 02.06.2011. do 08.07.2011. godine i na novčanu kaznu u određenom iznosu od 10.000,00 dinara koju je dužan platiti u roku od 30 dana, po pravnosnažnosti presude, a u protivnom ista kazna će biti zamenjena kaznom zatvora u javnom interesu, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne biti određeno osam časova rada u javnom interesu, ali tako da rad u javnom interesu ne može biti duži od tristašezdeset časova.

Istom presudom okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta - municije, kao u izreci presude, to je obavezan na naknadu sudskog paušala i nužnih izdataka za postavljenog branioca po službenoj dužnosti, kao u izreci presude, dok su oštećena S.M.1 i S.M.2 radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva upućene na parnicu.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog D.M., advokat LJ.A., na osnovu člana 482. i člana 483. stav 1. i 2. ZKP podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP; odredbe člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, te odredbe člana 441. stav 4. ZKP sve u vezi sa članom 485. stav 1. tačka 1) ZKP, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Branilac okrivljenog D.M., advokat LJ.A., u podnetom zahtevu navodi da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog - odredba člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na taj način što je okrivljeni oglašen krivim za držanje municije koja nije naznačena u optužnom aktu javnog tužioca.

Vrhovni kasacioni sud ove navode u zahtevu ocenio je kao neosnovane, s`obzirom na to da je sud u skladu sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu precizirao tačku 2. izreke prvostepene presude, za šta ima zakonska ovlašćenja, tako što je okrivljenog D.M. oglasio krivim za izvršeno krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i ekpslozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, između preostale navedene municije i zbog „jednog startnog metka kalibra 9mm“ (u optužnom aktu javnog tužioca okrivljenom je stavljeno na teret, između ostalog, „dva gasna metka“), dok je u preostalom delu tačka 2. izreke prvostepene presude identična sa tačkom 2 dispozitiva optužnog akta javnog tužioca.

Dakle, sud je okrivljenog D.M., u tački 2. izreke prvostepene presude, oglasio krivim za manju količinu municije, od količine koja mu je optužnim aktom javnog tužioca stavljena na teret, te su suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani, jer sud nije učinio povrediu postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pored toga, zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP navodima da posledica krivičnog dela nasilje u porodici u vidu ugrožavanja spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja članova porodice postoji samo u situaciji u kojoj je prouzrokovana konkretna opasnost na strani oštećenih koja traje određeno kraće ili duže vreme, odnosno radnja pretnje - da će napasti na život ili telo ili drsko ili bezobzirno ponašanje, mora dovesti do određenog kontinuiranog stanja ugroženosti u kome bi se našla oštećena lica, u konkretnom slučaju S.1 i S.2 M.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud i ove navode u zahtevu branioca okrivljenog ocenjuje kao neosnovane. Naime, iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela, u tački 1. izreke prvostepene presude, za koje je okrivljeni D.M. oglašen krivim, proizlaze svi objektivni i subjektivni elementi bića krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, te su predmetne krivično-pravne radnje okrivljenog D.M. pravilno pravno kvalifikovane kao jedno krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, koje može biti ivršeno i samo jednom radnjom okrivljenog, a suprotni navodi, da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda povređen krivični zakon - odredba člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, su ocenjeni kao neosnovani.

Osim toga, zahtevom branioca se ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 4. ZKP navodima da je u pobijanim presudama sud odlučio o troškovima postupka, tako što je obavezao okrivljenog da plati troškove za angažovanje branioca po službenoj dužnosti, odnosno, za advokata LJ.A., ali o tome nije odlučio posebnim rešenjem, postupajući tako protivno odredbi člana 261. stav 4. i člana 262. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je i ove navode u zahtevu ocenio kao neosnovane, s`obzirom na to da je u pobijanim pravnosnažnim presudama sud, u smislu člana 262. stav 1. ZKP, odlučio ko snosi troškove krivičnog postupka i koliko oni iznose. Odlukom o troškovima, sud je obuhvatio sve nastale troškove krivičnog postupka u smislu člana 261. stav 2. ZKP, pa i nagradu i nužne izdatke za branioca po službenoj dužnosti, iz kog razloga su suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                    Dragiša Đorđević, s.r.