Na osnovu odredbe člana 86. Krivičnog zakonika i člana 297. stav 5. u vezi stava 3. Krivičnog zakonika, okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije, u trajanju od 4 (četiri) meseca.

Istom presudom odlučeno je da se okrivljeni oslobađa obaveze plaćanja sudskog paušala i troškova veštačenja, dok imovinskopravnih zahteva nije bilo.

Presudom Višeg suda u Somboru Kž1 246/23 od 22.01.2024. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, preinačena je prvostepena presuda, samo u delu odluke o meri bezbednosti, pa je okrivljenom na osnovu odredbe člana 86. Krivičnog zakonika i člana 297. stav 5. u vezi stava 3. Krivičnog zakonika, izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije, u trajanju od 3 (tri) meseca, računajući od dana pravnosnažnosti presude, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog odbjena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Milovan Vukašinović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu, ali drugom sudiji pojedincu, kao i da izvršenje pravnosnažnih presuda odloži, te obavesti branioca o sednici veća.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je osnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se iste zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati. Kao nezakonit dokaz odbrana označava iskaz svedoka policijskog službenika BB, koji u svom iskazu na glavnom pretresu iznosi sadržaj pismene izjave svedoka VV, koja je prema navodima branioca izuzeta iz spisa, ali je njen sadržaj zapravo prikazan kao svedočenje navedenog policijskog službenika. Imajući u vidu izneto, a posebno činjenicu da se svedok – policijski službenik u svom iskazu isključivo poziva na ono što mu je kritičnom prilikom na licu mesta rekao očevidac VV, te da se svedočenje policijskog službenika ne može zasnivati na sadržaju obaveštenja dobijenog u razgovoru sa očevicem predmetne saobraćajne nezgode, to iskaz svedoka policijskog službenika BB, predstavlja nezakonit dokaz.

Odredbom člana 16. stav 1. ZKP propisano je da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ovim zakonom, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza.

Prema podacima u spisima predmeta policijski službenik BB, koji je postupao vezano za predmetnu saobraćajnu nezgodu, tokom postupka je ispitivan kao svedok, navodeći da se informisao od prisutnih lica prilikom saobraćajne nezgode, pored ostalih i od svedoka VV, koji je o svojim saznanjima svojeručno sastavio izjavu, a što je konstatovano na zapisniku o uviđaju, u koji je sud na glavnom pretresu izvršio uvid kroz kriminalističko tehničku dokumentaciju, a čiji prilog je i navedena izjava, pri čemu je u svom iskazu, policijski službenik BB naveo ono što je posredno saznao od svedoka VV.

Naime, po oceni Vrhovnog suda, policijski službenik BB, osim svojih zapažanja na licu mesta, u svom iskazu direktno ukazuje na sadržaj izjave koju je sačinio svedok očevidac VV, koja pri tome nije izuzeta iz spisa, kako to pogrešno navodi branilac i u svom iskazu i prilikom suočenja sa navedenim svedokom, detaljno iznosi obaveštenja koja je dobio u razgovoru sa njim, kao građaninom, kada je zatečen na mestu gde se kritični događaj desio.

Odredbom člana 288. ZKP predviđena je mogućnost prikupljana obaveštenja od građana od strane policije, ali je odredbom člana 237. stav 3. u vezi stava 1. i 2. ZKP predviđeno da se sva obaveštenja koja su, u smislu člana 288. ZKP, javnom tužiocu i policiji dali građani, moraju izdvojiti iz spisa predmeta, jer se na njima ne može zasnivati sudska odluka.

Shodno svemu navedenom, Vrhovni sud nalazi, da je iskaz svedoka – policijskog službenika BB, dat suprotno odredbi člana 288. stav 2. ZKP i samim tim, po svojoj sadržini, predstavlja nezakoniti dokaz, pa je donošenjem odluke zasnovane na iskazu navedenog policijskog službenika, povređena odredba člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na šta se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje.

Stoga je Vrhovni sud, imajući u vidu navedeno, usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Milovana Vukašinovića, pobijane presude ukinuo i predmet vratio Osnovnom sudu u Somboru, kao prvostepenom na ponovno suđenje, u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, te se shodno ovoj odluci nije upuštao u razmatranje ostalih istaknutih povreda u zahtevu branioca okrivljenog.

U ponovnom postupku, sud će otkloniti povredu na koju mu je ukazano ovom presudom, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, imajući u vidu da je pravnosnažna presuda, u pretežnom delu zasnovana na navedenom iskazu svedoka – policijskog službenika, kao nezakonitom dokazu.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković