Okrivljeni je obavezan i da na ime paušala plati iznos od 20.000,00 dinara, te na ime troškova postupka iznos od 52.658,00 dinara, kao i da oštećenom Š. ''K.'' DOO L. iz K. plati iznos od 87.750,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.570/14 od 29.04.2015. godine, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Prokuplju, preinačena je presuda Višeg suda u Prokuplju K br.41/13 od 18.11.2013. godine, tako što je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi sa članom 61. KZ, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine. Istovremeno je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja dužnosti vezanih za raspolaganje, korišćenje, upravljanje ili rukovanje tuđom imovinom ili za čuvanje te imovine u trajanju od 5 godina računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim što je određeno i da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere.

Istom presudom, žalbe okrivljenog S.R. i njegovog branioca, kao i žalba Višeg javnog tužioca u Prokuplju u ostalom delu, odbijene su kao neosnovane, osim u delu odluke o sporednoj kazni, u kom delu je usvojena žalba okrivljenog i odbijen predlog Višeg javnog tužioca u Prokuplju za izricanje novčane kazne iz člana 48. stav 2. KZ, pri čemu je prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog S.R. – advokat A.A., zbog povrede zakona, i to odredaba člana 234. KZ i člana 103. stav 1. tačka 6. KZ, te zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5. ZKP, sa predlogom Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, uz nalog da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem.

Ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, član 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac je u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja, samo formalno označio da su ''pravnosnažnom presudom povređene odredbe člana 234. KZ ... zbog toga što okrivljeni S.R. nije odgovorno lice u smislu citirane zakonske odredbe'', što bi predstavljalo povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, odnosno njegovom braniocu. Međutim, u obrazloženju zahteva navodi da okrivljeni S.R. nije imao svojstvo odgovornog lica u privrednom društvu Š. ''K.'' DOO L., već svojstvo suvlasnika sa 49,5% akcija, zbog čega ne može predstavljati odgovorno lice u smislu člana 112. KZ u vezi sa članom 234. KZ, dakle polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci, a što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i braniocima okrivljenih.

Nadalje, zahtevom za zaštitu zakonitosti, pravnosnažna presuda pobija se zbog povrede odredaba člana 103. stav 1. tačka 6. KZ, dakle ukazuje se na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, zbog koje povrede je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, s tim što se u obrazloženju zahteva navodi da iz izvedenih dokaza proizilazi da je iznos navodne štete koju je okrivljeni prouzrokovao u preduzeću Š. ''K.'' DOO L., odnosno iznos pribavljene protivpravne imovinske koristi netačno prikazan, ukazujući na taj način na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u ovom delu. S tim u vezi, u zahtevu se ističe da bi okrivljeni u konkretnom slučaju mogao odgovarati samo za izvršenje krivičnog dela iz člana 234. stav 1. KZ, obzirom na visinu pribavljene protivpravne imovinske koristi, za koje delo je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, a ne za krivično delo iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi sa članom 61. KZ, za koje je pravnosnažnom presudom oglašen krivim.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da se nižestepene presude suštinski pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, a što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.R. u ovom delu ocenjen nedozvoljenim.

Najzad, branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5. ZKP, ukazujući da je glavni pretres održan bez lica čije je prisustvo na glavnom pretresu obavezno (bez branioca okrivljenog – advokata M.J.), a zbog koje povrede, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, okrivljenima i braniocima okrivljenih podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti nije dozvoljeno. Stoga je zahtev i u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                 Nevenka Važić, s.r.