Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 649/2014
10.07.2014. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević- Tomić, Sonje Pavlović i Bate Cvetkovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. Č.V., zbog krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, adv. M.J., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 4168/10 od 20.11.2012. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 860/2013 od 25.04.2014. godine, u sednici veća održanoj 10.07.2014. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Č.V., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 4168/10 od 20.11.2012. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 860/2013 od 25.04.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu K 4168/10 od 20.11.2012. godine okr. Č.V. oglašen je krivim zbog krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 4. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina.

Odlučujući o žalbama Višeg javnog tužioca u Beogradu i branioca okrivljenog, Apelacioni sud u Beogradu je presudom Kž1 860/2013 od 25.04.2014. godine, odbio žalbe kao neosnovane, činjenični opis krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim prvostepenom presudom izmenio u skladu sa precizirnom optužnicom javnog tužioca na pretresu pred drugostepenim sudom 25.04.2014. godine, dok je prvostepena presuda u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, krivične sankcije, odluke o uračunavanju pritvora, imovinskopravnom zahtevu i o troškovima ostala neizmenjena i prvostepena presuda u navedenim delovima potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okr. Č.V., adv. M.J. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, preinači obe presude i na utvrđene radnje okrivljenog pravilno primeni Krivični zakon i izrekne mu adekvatnu sankciju. Nakon što je primerak zahteva, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, koji se u odnosu na prvostepenu presudu ispitani u smislu člana 604. ZKP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 od 28.09.2011. godine), našao: Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan. Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je kvalifikacijom radnji okrivljenog opisanih u izreci prvostepene i drugostepene presude kao krivično delo silovanje iz člana 178. stav 4. u vezi stava 1. KZ povređen krivični zakon - član 439. tačka 2. ZKP, da je okrivljeni osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, što se ne bi desilo da je na radnje koje su utvrđene u postupku pravilno primenjen krivični zakon odnosno da su njegove radnje kvalifikovane kao krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. KZ. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz činjeničnog opisa radnji okrivljenog navedenih u izreci prvostepene presude, kao i iz opisa radnji navedenih u izreci drugostepene presude, koje je sud uskladio sa preciziranim optužnim aktom javnog tužioca sa pretresa pred drugostepenim sudom od 25.04.2014. godine, proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 4. u vezi stava 1. KZ, a pravna kvalifikacija se zasniva na činjenicama koje su u potpunosti utvrđene tokom prvostepenog postupka, kao i na pretresu pred drugostepenim sudom. Prema tome, prvostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon kada je okr. Č.V. oglasio krivim za navedeno krivično delo, a drugostepeni sud kada je u odnosu na pravnu kvalifikaciju krivičnog dela potvrdio prvostepenu presudu, pa su suprotni navodi zahteva da je na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenjen krivični zakon ocenjeni kao neosnovani. Osim toga, navedenu povredu zakona branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome na strani 7 u prvom stavu obrazloženja dao razloge koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na iste upućuje. Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.