Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 671/23 od 14.11.2023. godine, u odnosu na okrivljenog Vasilija Vučenovića, odbijene su žalbe Javnog tužioca Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu i žalbe branilaca okrivljenog Vasilija Vučenovića, advokata Krune Maksimović (sada Janković) i Gorana Petronijevića, pa je prvostepena presuda u odnosu na ovog okrivljenog potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog Vasilija Vučenovića, advokat Goran Petronijević i Kruna Janković, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, da izvršenje pravnosnažne presude i odloži na osnovu člana 488. stav 2. ZKP, branioce okrivljenog obavesti o sednici veća.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu kome se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenog Vasilija Vučenovića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu da je pobijanim presudama povređen Krivični zakon na štetu okrivljenog, zauzimanjem stanovišta od strane suda, da je samim prisustvom na nekom mestu, bez svesti da zajednički deluje sa nekom grupom koja lišava života drugo lice i bez preduzimanja bilo koje radnje u svojstvu člana grupe okrivljeni izvršio krivično delo iz člana 349. KZ, na koji način se vrši objektivizacija krivične odgovornosti, što je u suprotnosti sa načelima krivičnog prava. U zahtevu se dalje navodi da sud nije opisao radnju izvršenja krivičnog dela okrivljenog Vasilija Vučenovića, koja bi predstavljala zajedničko delovanje, niti je konkretizovao koja je to zajednička delatnost koja je uticala na to da okrivljeni postane učesnik grupe, posebno imajući u vidu da je sud prihvatio stav da okrivljeni nisu imali prethodni dogovor, niti da su preduzimali pripremne radnje, pa iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela ne proizilazi ni da je ovaj okrivljeni kritičnom prilikom postupao sa umišljajem.

Odredbom člana 349. stav 1. KZ, propisano je da ko učestvuje u grupi ljudi koja zajedničkim delovanjem liši života neko lice ili mu nanese tešku telesnu povredu, ošteti imovinu u većem obimu ili učini drugo krivično delo za koje se može izreći pet godina zatvora ili teža kazna ili koja pokuša da izvrši neko od tih dela, kazniće se za samo učestvovanje zatvorom od tri meseca do pet godina.

Po nalaženju Vrhovnog suda, iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela sadržanog u izreci prvostepene presude, proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela učestvovanje u grupi koja izvrši krivično delo iz člana 349. stav 1. KZ, a naime da je okrivljeni Vasilije Vučenović u vreme i na mestu bliže opisanom u toj izreci, u stanju smanjene uračunljivosti do stepena bitnog, ali ne i bitno, svestan svoga dela čije je izvršenje hteo i svestan da je njegovo delo zabranjeno, učestvovao u grupi ljudi koja je zajedničkim delovanjem lišila života neko lice, na taj način što su se, u sastavu te grupe zajedno sa okrivljenim BB i maloletnim VV i GG i drugim NN licima, okupili u dvorištu osnovne škole..., dok je oštećeni DD zajedno sa ĐĐ na navedeno mesto došao putničkim motornim vozilom... kojim je upravljao EE, koji je ostao u vozilu, u visini kapije osnovne škole... pa je oštećeni DD zajedno sa ĐĐ ušao u dvorište navedene škole, da bi nakon što je u toku verbalne rasprave, oštećeni DD izvadio revolver... zajedno sa ostalim pripadnicima grupe krenuo da trči za njim i ĐĐ, pri čemu su neki pripadnici grupe imali motke u rukama, kada su se oštećeni DD i ĐĐ dali u beg prema automobilu u kome ih je čekao EE i u koji je ĐĐ uspeo da uđe, dok je oštećenog DD... sustigla navedena grupa, te su mu pripadnici iste počeli da zadaju udarce drvenim motkama u predelu glave, oborili ga na tlo i nastavili da zadaju udarce drvenim motkama i nogama u predelu glave i tela usled kojih je oštećeni zadobio teške telesne povrede opasne po život..., a kasnije i preminuo. S obzirom da iz činjeničnog opisa izreke jasno proizilazi da je okrivljeni Vasilije Vučenović kritičnom prilikom bio u stanju smanjene uračunljivosti do bitnog, ali ne bitno, da je bio svestan učestvovanja u grupi i hteo to učešće, svestan da je njegovo delo zabranjeno, što proizilazi iz činjenice da je sa tom grupom bio na okupu a da je nakon verbalne rasprave sa oštećenim, u grupi krenuo da trči za oštećenima, da je grupa sustigla oštećenog DD, te da su mu pripadnici grupe zadavali udarce drvenim motkama u predelu glave oborili ga na tlo i udarali ga drvenim motkama u predelu glave i tela, od kojih povreda je oštećeni i preminuo, Vrhovni sud nalazi da su izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vasilija Vučenovića kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, neosnovani.

U daljem obrazloženju povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenog Vasilija Vučenovića, polemišu i osporavaju činjenična utvrđenja u pravnosnažnim odlukama (član 440. ZKP), međutim, kako navedeno ne predstavlja razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud se u ocenu iznetih navoda nije upuštao.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenog Vasilija Vučenovića, kao razlog za podnošenje zahteva ističu i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, međutim, u obrazloženju te povrede u zahtevu se navodi, da je prilikom odmeravanja kazne, osim principa zakonitosti, od velikog značaja princip individualizacije kazne, što je sud propustio da učini u pobijanim odlukama u odnosu na okrivljenog Vasilija Vučenovića, na koji način se po nalaženju Vrhovnog suda ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, koja, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je ovaj sud podneti zahtev u tom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kome je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković