Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti branoica okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Branilac okrivljenog G.Ž. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je na štetu okrivljenog povređen Krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa obrazloženjem da izreka prvostepene presude ne sadrži zakonska obeležja krivičnog dela učestvovanje u grupi koja izvrši krivično delo iz člana 349. stav 1. KZ, jer se u činjeničnom opisu ne navodi da su sva trojica okrivljenih imala bilo kakvo zajedničko delovanje u odnosu na oštećenog B.K., niti se može zaključiti da li je do povređivanja došlo usled zadobijanja udarca ili pada oštećenog.

Iznete navode branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane, jer iz činjeničnog opisa predmetnog krivičnog dela datog u izreci prvostepene presude proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela učestvovanje u grupi koja izvrši krivično delo iz člana 349. stav 1. KZ za koje je okrivljeni G.Ž., oglašen krivim pravnosnažnom presudom.

Naime, iz izreke pravnosnažne presude proizlazi da je okrivljeni G.Ž., zajednički delovao sa ostalim članovima grupe, tako što je zajedno sa okrivljenima M.M. i S.B. učestvovao u napadu na oštećenog B.K., kome je tom prilikom naneta teška telesna povreda, što uz prisustvo svesti kod okrivljenog da deluje u okviru navedene grupe ljudi usled čijeg postupanja je nastupila zabranjena posledica, što je dovoljno za postojanje krivičnog dela iz člana 349. stav 1. KZ, pa se navodi iz zahteva da se u radnjama okrivljenog G.Ž. opisanim u izreci prvostepene presude ne stiču zakonska obeležja navedenog krivičnog dela, ocenjuju neosnovanim.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i to da bi se u radnjama okrivljenog G.Ž. eventualno stekla zakonska obeležja krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ, a kojim navodima se po oceni ovoga suda suštinski ukazuje da je na štetu okrivljenog povređen krivični zakon u pitanju da li je u pogledu krivičnog dela koji je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, što predstavlja povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud i ove navode zahteva ocenjuje kao neosnovane. Imajući u vidu da je zahtev podnet zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja je neosnovano isticana u postupku po redovnom pravnom leku, Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge koje je dao Apelacioni sud u Novom Sadu, na strani 3, obrazloženja presude Kž1 4309/13 od 30.10.2014. godine i na iste upućuje (u smislu člana 491. stav 2. ZKP).

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da su nižestepeni sudovi povredili odredbe postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca čime se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, sa obrazloženjem da je ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka učinjena na taj način što je u izreci pravnosnažne presude navedeno da je okrivljeni G.Ž. oštećenom N.M. naneo laku telesnu povredu, a da se krivično gonjenje za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ preduzima po privatnoj tužbi, tako da javni tužilac, u konkretnom slučaju nije ovlašćeni tužilac.

Vrhovni kasacioni sud i ove navode zahteva branioca okrivljenog ocenjuje kao neosnovane, imajući u vidu da je optužnim aktom nadležnog javnog tužioca okrivljenom G.Ž. stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela učestvovanje u grupi koja izvrši krivično delo iz člana 349. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom i za koje krivično delo je javni tužilac ovlašćeni tužilac. Time što je u izreci presude u činjeničnom opisu krivičnog dela označeno da je okrivljeni G.Ž., N.M. naneo laku telesnu povredu nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, već je na navedeni način detaljnije opisan celokupan događaj, čime je potkrepljeno postojanje zakonskih obeležja krivičnog dela učestvovanje u grupi koja izvrši krivično delo iz člana 349. stav 1. KZ, pri čemu je identičan činjenični opis predmetnog krivičnog dela dat i u dispozitivu optužnog akta nadležnog javnog tužioca, pa se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i u ovom delu ocenjuje kao neosnovan.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                        Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                      Janko Lazarević,s.r.