Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 899/20 od 25.11.2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, okrivljenog Ivana Radenkovića, branioca okrivljenog advokata Veljka Delibašića i branioca okrivljenog advokata Dejana Radinkovića i presuda Višeg suda u Beogradu K. 27/2020 od 31.07.2020. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Ivana Radenkovića, advokat Veljko Delibašić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je zahtev branioca okrivljenog u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog Ivana Radenkovića u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonite dokaze označava nalaze i mišljenja svih veštaka datih u ovom postupku, obzirom da prvostepeni sud ignoriše odredbu člana 126. stav 1. ZKP, koja daje pravo okrivljenom i njegovom braniocu da prisustvuju veštačenju. Kako okrivljeni i njegov branilac uopšte nisu bili obavešteni o vremenu i mestu veštačenja, na koji način su sprečeni da im prisustvuju, po stavu odbrane, reč je o nezakonitim dokazima.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenio je kao neosnovane.

Naime, odredba člana 126. ZKP, na koju se branilac okrivljenog poziva, reguliše prava i dužnosti stručnog savetnika, odnosno lica koje raspolaže stručnim znanjem, iz oblasti u kojoj je određeno veštačenje, a stavom 1. člana 126. ZKP, pored ostalog je propisano da, stručni savetnik ima pravo da bude obavešten o danu, času i mestu veštačenja i da prisustvuje veštačenju kojem pravo imaju da prisustvuju i okrivljeni i njegov branilac u ovoj procesnoj situaciji. Odredbom člana 125. stav 2. ZKP propisano je da stranka može izabrati i punomoćjem ovlastiti stručnog savetnika kada organ postupka odredi veštačenje, a u stavu 3. istog člana propisano je da okrivljeni i oštećeni kao tužilac imaju pravo da organu postupka podnesu zahtev za postavljenje stručnog savetnika. Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, kao i da iz spisa predmeta proizilazi da u toku postupka nije učestvovao stručni savetnik (okrivljeni nije izabrao stručnog savetnika niti je organu postupka podneo zahtev za postavljenje istog) nije bilo uslova za primenu člana 126. stav 1. ZKP, na koju se branilac poziva. Kako su obavljena veštačenja (nalaze i mišljenja Nacionalnog kriminalističko – tehničkog centra od 07.09.2019. godine, nalaz i mišljenje Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku od 30.09.2019. godine, kao i nalaz i mišljenje sudskog veštaka medicinske struke dr. Miloša Jančića ...), preduzeta u skladu sa odredbama člana 113. do 124. ZKP, bez zakonskih uslova za primenu člana 126. ZKP to se, pobijane presude ne zasnivaju na nezakonitim dokazima. Shodno iznetom, neosnovan su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivana Radenkovića, advokata Veljka Delibašića u preostalom delu je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog osporava činjenice u vezi načina pod kojim je okrivljeni potpisao potvrdu o privremeno oduzetim predmetima, navodeći da je okrivljeni to učinio pod prinudom, usled batina koje je dobio od strane ovlašćenih službenih lica. Na opisani način, branilac okrivljenog osporava pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, u pogledu okolnosti pod kojima je okrivljeni potpisao potvrdu, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP. Na istu povredu zakona, branilac okrivljenog ukazuje i navodima da su drugostepenom presudom Apelacionog suda u Beogradu pogrešno utvrđene činjenice vezane za primenu prinude nad okrivljenim i povrede koje je okrivljeni Ivanom Radenkovićem zadobio kritičnom prilikom. Pored iznetog, na povredu zakona iz člana 440. ZKP, branilac okrivljenog ukazuje i navodima da je pogrešno utvrđeno činjenično stanje, u pobijanim presudama, vezano za način nastanka povreda kod oštećenog, te stim u vezi analizira iskaz svedoka – policajca AA i snimak video kamere.

Branilac okrivljenog, u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i obrazlaže povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, te smatra da je izreka presude očigledno nerazumljiva, obzirom da je u izreci nerazumljivo opisan način obaranja policajca. Takođe, branilac okrivljenog numeriše povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koju obrazlaže u tački 3., 4., 5., 7. i 9. zahteva za zaštitu zakonitosti.

Takođe, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je na strani okrivljenog prvostepeni sud našao veći broj olakšavajućih okolnosti, da je konstatovao da nema otežavajućih okolnosti, iz kojih razloga je, po stavu odbrane, izrečena kazna drakonska, te da se ista mora drastično ublažiti. Na opisani način, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, iznetim navodima se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako se izloženim navodima zahteva, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP i povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, te ističe povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koje povrede, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, to je Vrhovni kasacioni sud, u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio kao nedozvoljen.

Najzad, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i da je Apelacioni sud u Beogradu u svojoj presudi (drugostepena presuda), u delu u kojem obrazlaže dokaze ( pretresanje okrivljenog i pregled vozila ), citirao pogrešne odredbe zakona i to odredbe člana 95. i člana 97. ZKP, kojim odredbama su propisane pretpostavke za ispitivanje svedoka i odredbe o svedocima koji ne polažu zakletvu. Međutim, branilac okrivljenog, ne numeriše koju povredu zakona obrazlaže na opisani način, odnosno ne označava konkretnu povredu zakona. Imajući u vidu da, Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu, u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to je ovaj sud našao da zahtev branioca okrivljenog u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP, koji propisuje da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.).

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisnčar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić