Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Ivana Stojanovića - advokat Lazar Babić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11), stav 2. tačka 1), 2) i 3) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, povrede člana 440. ZKP odnosno pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, dok se u obrazloženju zahteva navodi i povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ih preinači.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen i nema propisani sadržaj.

Branilac okrivljenog u obrazloženju podnetog zahteva ističe povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP navodeći da je sud u konkretnom slučaju povredio odredbu člana 264. ZKP jer okrivljenog nije oslobodio dužnosti naknade troškova, iako su ispunjeni uslovi sobzirom da bi plaćanjem predmetnih troškova bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koja je dužan da izdržava iz razloga što okrivljeni izdržava troje maloletne dece, nezaposlen je, povremeno obavlja određene poslove za koje ne ostvaruje veću zaradu, podstanar je i nema nepokretne niti pokretne imovine.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivana Stojanovića se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 264. stav 1. ZKP je propisano da će sud kad okrivljenog oglasi krivim, izreći u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka, dok je stavom 4. istog člana propisano da u odluci kojom rešava o troškovima, sud može osloboditi okrivljenog od dužnosti da naknadi u celini ili delimično troškove krivičnog postupka iz člana 261. stav 1. tačka 1) do 6) i tačka 9) ovog zakonika, kao i nagrade za veštaka i postavljenog stručnog savetnika, ako bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog i lica koja je on dužan da izdržava, a ako se ove okolnosti utvrde posle donošenja odluke o troškovima predsednik veća, odnosno sudija pojedinac može posebnim rešenjem osloboditi okrivljenog od dužnosti naknade troškova krivičnog postupka.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP, propisano je da kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije, ili se okrivljeni oslobodi od optužbe izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) tog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3), kao i nagrada veštaka stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odredbom člana 266. ZKP, određeno je da nagrada i nužni izdaci branioca i punomoćnika oštećenog kao tužioca ili privatnog tužioca dužno da plati zastupano lice, bez obzira ko je po odluci suda dužan da snosi troškove krivičnog postupka, osim ako po odredbama tog zakonika nagrada i nužni izdaci branioca padaju na teret budžetskih sredstava suda, te da će se, ako je okrivljenom postavljen branilac, a plaćanjem nagrade i nužnih izdataka bi bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili izdržavanje lica koje je on obavezan da izdržava, nagrada i nužni izdaci branioca isplatiti iz budžetskih sredstava suda.

Polazeći od citiranih zakonskih odredbi, a imajući u vidu da je okrivljeni pravnosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu K 69/21 od 09.11.2022. godine pravnosnažno oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ i obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka, to je po nalaženju ovog suda pravilno okrivljeni obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka. Oslobađanje okrivljenog od dužnosti naknade troškova krivičnog postupka, u navedenom iznosu, ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi iz člana 264. stav. 4 ZKP i člana 266. ZKP je, u zakonu predviđeno samo kao mogućnost, te sud nije u obavezi da okrivljenog, u svakom slučaju oslobodi od dužnosti naknade troškova krivičnog postupka. Da li, u konkretnom slučaju, ima mesta oslobađanju okrivljenog, od dužnosti plaćanja troškova krivičnog postupka je pitanje činjeničnih utvrđenja suda, a koja ne mogu biti predmet razmatranja Vrhovnog suda u postupku po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Stoga su, ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog Ivana Stojanovića - advokata Lazara Babića da su pobijane pravnosnažne presude donete uz učinjenu povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivana Stojanovića je u ostalom delu nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u zahtevu, kao razlog podnošenja navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi člana 447. ZKP ističući da je Apelacioni sud u Beogradu održao sednicu veća u odsustvu uredno pozvanog javnog tužioca, dok branioca okrivljenog nije obavestio o predmetnoj sednici veća, iako je žalbom izričito zahtevano da se isti obavesti o održavanju sednice veća. Takođe se u zahtevu ističe i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, navodima da postoji nesklad između opisa odlučnih činjenica u obrazloženju i na način na koji su utvrđeni u izreci, kao i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP jer je izreka presude protivrečna sama sebi i u celosti je u suprotnosti sa izvedenim dokazima, kao i sa odlučnim činjenicama koje su utvrđene kao nesporne, dok su i sami razlozi presude krajnje nejasni i protivrečni.

Pored navedenog, jedan od razloga za podnošenje zahteva je i povreda člana 440. ZKP odnosno pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u odnosu na koju branilac navodi da okrivljeni nije mogao da vidi šta se u kesi nalazi niti je bio upoznat sa sadržinom kese imajući u vidu činjenicu da je predmetna kesa neprozirna, kao i da nije prenosio drogu, te da na kesi nisu pronađeni biološki tragovi okrivljenog, kao i da sud nije smatrao da je nužno da se policajac koji je sproveo hapšenje ispita kao svedok iako je odbrana na tom insistirala.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11), stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, te pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud, u ovom delu, zahtev branioca okrivljenog Ivana Stojanovića ocenio nedozvoljenim.

Takođe, u podnetom zahtevu se navodi i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP-a, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, međutim, kako branilac okrivljenog u zahtevu uopšte ne navodi u čemu se sastoje navedene povrede zakona, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivana Stojanovića - advokata Lazara Babića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev, u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP i člana 484. i 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić