.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 656/2015
01.09.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog J.G., zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog J.G., advokata T.R., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Pančevu K 1243/13 od 25.02.2015. godine i Višeg suda u Pančevu Kž 65/15 od 13.05.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 01.09.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog J.G., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Pančevu K 1243/13 od 25.02.2015. godine i Višeg suda u Pančevu Kž 65/15 od 13.05.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu K 1243/13 od 25.02.2015. godine okrivljeni J.G. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ako okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo.
Istom presudom okrivljeni J.G. je obavezan da oštećenom N.G. plati troškove koje je imao angažovanjem punomoćnika K.A., advokata iz A. u ukupnom iznosu od 54.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oslobođen plaćanja ostalih troškova krivičnog postupka za koje je određeno da padaju na teret budžetskih sredstava suda, dok je oštećeni N.G. sa neopredeljenim imovninskopravnim zahtevom za naknadu štete upućen na parnicu.
Presudom Višeg suda u Pančevu Kž 65/15 od 13.05.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog J.G. izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Pančevu K 1243/13 od 25.02.2015. godine pa je navedena presuda potvrđena.
Protiv napred navedenih pravosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog J.G. advokat T.R., zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 2. i 3. i člana 439. tačka 1. ZKP, s tim da je drugostepeni sud povredio i odredbu člana 447. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine u celini.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet pa je po oceni navoda u zahtevu našao našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog J.G. je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, ali i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.
Pri tome obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju branilac okrivljenog J.G. navođenjem kao razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP samo formalno označava povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali u obrazloženju navedene povrede osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravosnažnoj odluci, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.
Naime, branilac okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, suprotno utvrđenjima u napadnutim odlukama navodi da je okrivljeni J.G. lake telesne povrede oštećenom naneo u nužnoj odbrani, da sud nije cenio ni jednu od bitnih činjenica koje ukazuju na to da su ispunjeni svi elementi nužne odbrane, a da je ocenom dokaza od strane nižestepenih sudova povređena odredba člana 16. ZKP.
Kako je u podnetom zahtevu, samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno – povreda zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva – pogrešno i nepotupno utvrđeno činjenično stanje, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog J.G. u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.
Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog J.G. kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tač. 2. i 3. ZKP, obzirom da navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge propisane odredbom člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih bi okrivljenom bilo dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.
Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 481. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković,s.r. Dragiša Đorđević,s.r.
