Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Kž1 1219/19 od 26.02.2020. godine odbio je kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih i presudu Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 461/18 od 30.10.2019. godine potvrdio.

Branilac okr. AA, adv. Siniša Keserić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP-a i povrede krivičnog zakona iz člana 441. stav 3. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji i ukine presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1219/19 od 26.02.2020. godine i predmet vrati istom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP-a u vezi člana 420.ZKP-a, navodeći da je prvostepeni sud prekoračio optužbu jer je okrivljenima AA i BB optužnim aktom tužioca stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela iznuda u saizvršilaštvu iz člana 214. stav 1. u vezi sa članom 33. KZ, a prvostepenom presudom su osuđeni i to okrivljeni AA zbog izvršenja krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 1. KZ, a okrivljeni BB zbog izvršenja krivičnog dela iznuda pomaganjem iz člana 214. stav 1. KZ u vezi sa članom 35 KZ, smatrajući da je na taj način, oglašavanjem krivim okrivljenog BB, za pomaganje, a okrivljenog AA za osnovni oblik krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 1. KZ, povređen objektivni identitet između optužnog akta i sudske presude.

Međutim, izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijanom pravnosnažnom presudom nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog. Ovo, imajući u vidu da sud, time što je radnje koje je preduzeo okrivljeni BB kvalifikovao kao radnje pomoganja, a ne saučesništva, kako je to stavljeno na teret okrivljenom, pri čemu sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, u konketnom slučaju ostao u granicama činjeničnog opisa navedenog u aktu tužioca, i upodobio pravnu kvalifikaciju i činjenice utvrđenom činjeničnom stanju, čime nije prekoračio optužbu. Imajući u vidu napred navedeno, kao neosnovani su ocenjeni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pored toga neosnovani su i navodi branioca okrivljenog da je pravnosnažnom presudom učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 3. u vezi člana 258. ZKP-a na štetu okrivljenog, ističući da je sud dosudio imovinskopravni zahtev i okrivljene solidarno obavezao da oštećenom isti naknade, a da oštećeni niti njegov punomoćnik isti nisu precizirali, niti je punomoćnik oštećenog u završnoj reči imovinskopravni zahtev predložio.

Isti navodi branioca okrivljenog AA - advokata Siniše Keserića o povredi krivičnog zakona iz člana 441. stav 3. u vezi člana 258. ZKP-a bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Novom Sadu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 461/18 od 30.10.2019. godine. Apelacioni sud u Novom Sadu kao drugostepeni sud je ove navode branioca okrivljenog ocenio neosnovanim i o tome na strani 3, u pretposlednjem pasusu drugostepene presude Kž1 1219/19 od 26.02.2020. godine izneo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Kako, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, oštećeni jeste tokom postupka postavio imivinskopravni zahtev, bez obzira što ga nije ponovio u završnoj reči, niti je precizirao njegovu visinu, imajući u vidu da je prilikom davanja iskaza pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Staroj Pazovi dana 04.10.2016. godine opredelio iznos koji je od njega iznuđen od strane okrivljenih i istakao imovinskopravni zahtev prema okrivljenima, to je dakle pravilno odlučio Apelacioni sud u Novom Sadu o postojanju imovinskpravnog zahteva oštećenog.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nisu učinjene bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povreda zakona iz člana 441. stav 3 ZKP-a, na koje se neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                             Vesko Krstajić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić