Branilac okrivljenog Z.G., advokat Z.T., protiv navedenih pravnosnažnih presuda, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede odredbe iz člana 438. stav 1. tačka 9. u vezi člana 485. ZKP-a, bez navođenja konkretnog predloga Vrhovnom kasacionom sudu u pogledu odluke koju treba doneti.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Branilac okrivljenog Z.G. u zahtevu navodi da je optužba prekoračena, u smislu člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP-a time što je u dispozitivu optužnice navedeno: „da je okrivljeni Z.G. dana 03.08.2012. godine, u Beogradu ...“ preduzeo radnje za koje je oglašen krivim, a da je u izreci prvostepene presude navedeno: „da je okrivljeni Z.G. 02.08.2012. godine zahtevao iznos od 1.250,00 evra ... a u večernjim časovima istog dana pristao na iznos od 500,00 evra ...“ te da je prvostepeni sud na navedeni način prekoračio optužnicu kada je utvrdio da je delo učinjeno 03.08.2012. godine.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ovi navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Z.T. netačni s`obzirom na to da je branilac zahtev koncipirao tako što je iz optužnice citirao samo prvi deo dispozitiva, a iz prvostepene presude je citirao samo drugi deo izreke stvarajući tako privid da između optužbe i presude postoji nesaglasnost, odnosno da je prvostepenom presudom prekoračena optužba, što nije tačno.

Izreka prvostepene presude je u svemu saglasna sa dispozitivom optužnice, jer je okrivljeni Z.G. oglašen krivim upravo za radnje za koje je optužen optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu Kt 68/12 od 21.08.2012. godine.

Napred iznetim navodima u zahtevu, branilac okrivljenog, advokat Z.T. formalno pravnosnažne presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP-a, međutim iste se suštinski pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP-a (bez izričitog označavanja zakonske odredbe) navodima koji slede da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti. Prema stavu odbrane, okrivljeni je, time što je radnje izvršio 03.08.2012. godine, izvršio blaže krivično delo - primanje mita iz člana 367. stav 4. KZ, od onog za koje je oglašen krivim - primanje mita iz člana 367. stav 2. KZ.

Vrhovni kasacioni sud ove navode u zahtevu ocenjuje kao neosnovane, nalazeći da je prvostepeni sud nakon što je na glavnom pretresu izveo dokaze, na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio krivični zakon nalazeći da se u radnjama okrivljenog stiču sva bitna obeležja krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 2. KZ, te da u redovnom krivičnom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP-a niti povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP-a. Osim toga, povreda zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP-a isticana je i u postupku po redovnom pravnom leku, te je Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda date u stavu 2 na strani 3 presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 413/14 od 14.04.2014. godine, na iste upućuje, u smislu člana 491. stav 2. ZKP-a.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                     Dragiša Đorđević, s.r.