Presudom Višeg suda u Šapcu 1Kž1 200/19 od 24.09.2019. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Šapcu i branioca okrivljenih AA i BB, advokata Vladimira Hristovića, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Šapcu 4K-557/18 od 11.03.2019. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB, advokat Vladimir Hristović, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine presude Osnovnog suda u Šapcu 4K-557/18 od 11.03.2019. godine i Višeg suda u Šapcu 1Kž1 200/19 od 24.09.2019. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenih u podnetom zahtevu ističe da delo za koje je okrivljena BB pravnosnažno oglašena krivom nije krivično delo, obzirom da u činjeničnom opisu krivičnog dela u izreci pravnosnažne presude koji se odnosi na ovu okrivljenu nije opisano obeležje bića produženog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ. Naime, po stavu branioca u izreci pravnosnažne presude nije opisana posledica koja se kod krivičnog dela iz člana 138. stav 1. KZ određuje subjektivno i podrazumeva osećaj straha oštećenog za život i telo, a posebno nije opisana u onom delu koji se odnosi na oštećenog VV, već je navedeno samo to da je okrivljena ugrozila sigurnost oštećenih.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 121/2012 od 24.12.2012. godine) čini onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica. Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela sastoji se u upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo nekog lica ili njemu bliskog lica, čime se ugrožava sigurnost tog lica, a posledica krivičnog dela je ugrožena sigurnost pasivnog subjekta koja se manifestuje u njegovom osećanju nesigurnosti.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, to, po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u stavu II pod tačkama 1. i 2. izreke prvostepene presude jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljene BB stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja produženog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. u vezi člana 61. KZ izvršenog na štetu oštećenih VV i GG, a za koje krivično delo je ova okrivljena pravnosnažno oglašena krivom, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljenih kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani. Naime, za postojanje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ nije neophodno da izreka osuđujuće presude sadrži navod da je kod oštećenog stvoren osećaj straha za život i telo, obzirom da se posledica u vidu osećaja straha kod oštećenog ne navodi kao bitno obeležje u samom zakonskom opisu ovog krivičnog dela, već je dovoljno da je u činjeničnom opisu krivičnog dela u izreci presude navedeno da je radnjom okrivljene ugrožena sigurnost pasivnog subjekta - oštećenog i to pretnjom napadom na život ili telo oštećenog ili(i) njemu bliskih lica, a što je u konkretnom slučaju i navedeno i bliže opisano u izreci pravnosnažne presude, pri čemu se u obrazloženju osuđujuće presude daju razlozi vezani za postojanje subjektivnog osećaja straha, nespokojstva ili uznemirenja kod oštećenog kome je pretnja upućena.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, isticanjem da se u radnjama okrivljene AA opisanim u izreci pravnosnažne presude stiču obeležja krivičnog dela laka telesna povreda, a ne krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ za koje je ova okrivljena pravnosnažno oglašena krivom. Naime, po stavu branioca za postojanje krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ je neophodno da se radnja izvršenja krivičnog dela, koja se sastoji u primeni nasilja, iznošenju pretnje da će se napasti na život i telo, drskom ili bezobzirnom ponašanju, više puta ponavlja i da bude kontinuirana u jednom dužem periodu, a nije dovoljno da se radnja izvršenja prema članu svoje porodice preduzme u jednokratnom događaju, a u konkretnom slučaju sve preduzete radnje okrivljene AA, kao i posledica dela u vidu ugrožavanja spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana svoje porodice koja mora trajati kraće ili duže vreme, se vezuju samo za jedan događaj i to dana 01.03.2017. godine i ne prelaze njegov vremenski okvir.

Isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenih AA i BB, advokata Vladimira Hristovića bili su predmet razmatranja Višeg suda u Šapcu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Šapcu 4K-557/18 od 11.03.2019. godine. Viši sud u Šapcu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 3 drugostepene presude 1Kž1 200/19 od 24.09.2019. godine izneo razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Vladimira Hristovića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenih odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                 Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić