Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 638/21 od 11.04.2022. godine, usvojena je žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, pa je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu K 339/20 od 21.05.2021. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Beogradu, okrivljenog Aleksandra Zdravkovića, zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. tačka 3. u vezi člana 30. i 33. Krivičnog zakonika osudio na kaznu zatvora u trajanju od trinaest godina, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 18.07.2016. godine do 09.07.2020. godine i vreme provedeno na meri zabrane napuštanja stana od 09.07.2020. godine, pa nadalje, dok za to postoji potreba, a najduže do pravnosnažnosti presude, odnosno do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, dok su žalbe okrivljenog Aleksandra Zdravkovića i njegovog branioca, odbijne kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Aleksandra Zdravkovića, advokat Milica Colić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i 10) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje pred izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu odluke protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljnog Aleksandra Zdravkovića, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, time što je u postupku učestvovao sudija koji se morao izuzeti i u vezi sa tim navodi sudije Apelacionog suda - Sretka Jankovića, Milimira Lukića, Bojanu Paunović i Dušanku Đorđević, koje sudije su kao članovi veća donosile odluke o produženju pritvora okrivljenom i u kojim rešenjima je izražen stav ovih sudija o postojanju opravdane sumnje, na koji način je dovedena u pitanje nepristrasnost sudija, pa je po mišljenju odbrane trebalo navedene sudije izuzeti od odlučivanja prilikom donošenja drugostepene presude. Prema navodima branioca iz zahteva i u prvostepnom postupku je postupala sudija Olivera Đurić koja je morala biti izuzeta, jer je navedena sudija bila član veća u prvostepenom postupku, te prilikom donošenja prvostepenih presuda Višeg suda u Beogradu K 6/17 i K 339/20, a učestvovala je u veću prilikom donošenja rešenja o produženju pritvora okrivljenom Alkeksandru Zdravkoviću i to K 339/20 od 26.05.2021. godine, K 6/17 Kv 60/20 od 08.01.2020. godine, K 6/17 Kv 2927/19 od 02.08.2019. godine, K 6/17 Kv 2115/19 od 06.06.2019. godine, K 6/17 Kv 3712/19 od 30.09.2019. godine. Prema navodima zahteva, iz obrazloženja navedenih rešenja Apelacionog suda, kao Višeg suda u Beogradu, koja se odnose na produženje pritvora, proizilazi da je veće utvrdilo postojanje opravdane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo teško ubistvo u pokušaju. Branilac se u zahtevu poziva na odredbe člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i član 32. stav 1. Ustava RS, kao i odredbe člana 37. stav 1. ZKP, koje garantuju nepristrasan i nezavisan sud, kao i odredbe člana 210. i 216. ZKP, gde se kod pritvorskih razloga zahteva ocena postojanja osnova sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo. Branilac je u zahtevu navela primere nekih odluka Evropskog suda za ljudska prava u sličnim situacijma prilikom donošenja odluka o pritvoru, kao i da je u navedenim rešenjima Višeg i Apelacionog suda postojanje opravdane sumnje opisano na relativno detaljan način, a koji oblik sumnje je veći od postojanja osnovane sumnje, čije postojanje je neophodno prilikom odlučivanja o pritvoru.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Zdravkovića, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1282/18 od 03.09.2018. godine doneto u veću sastavljenom od sudija: Veroljuba Cvetkovića, predsednika veća i sudija Sretka Jankovića i Miodraga Majića, kao članova veća, kojim rešenjem je odbijena žalba na rešenje o produženju pritvora okrivljenom Aleksandru Zdravkoviću. Rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1559/19 od 14.08.2019. godine, doneto je u veću sastavljenom od sudija: Nade Zec, predsednika veća i sudija Bojane Punović i Milenka Cvijovića, članova veća, a kojim rešenjem je uvažena žalba i preinačeno rešenje Višeg suda u Beogradu od 02.08.2019. godine i u pogledu zakonskog osnova za produženje pritvora otklonjen zakonski osnov iz člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, a u preostalom delu žalba je odbijena. Rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž2 157/21 od 22.01.2022. godine, doneto je u veću sastavaljenom od sudija: Bojane Paunović, predsednika veća i sudija Aleksandra Vujičića i Dušanke Đorđević, članova veća, a kojim rešenjem je odbijena kao neosnovana žalba na rešenje kojim je okrivljenom produžena mera zabrane napuštanja stana. Uvidom u spise predmeta utvrđeno da sudija Milimir Lukić nije učestvovao u odlučivanju Apelacionog suda o žalbama na rešenje o pritvoru u ovom krivičnom postupku.

Iz spisa predmeta proizilazi da je sudija Olivera Đurić, kao član veća donela pobijanu prvostepenu presudu Višeg suda u Beogradu K 339/20 od 21.05.2021. godine, kao i da je rešenje o produženju pritvora Višeg suda u Beogradu K 6/17 Kv 2927/19 od 02.08.2019. godine doneto u veću sastavljenom od sudija: Olivere Đurić, kao predsednika veća, sudija Olivere Pajić i Zorana Đorđević, kao članova veća, a rešenje Višeg suda u Beogradu K 6/17 Kv 2115/19 od 06.06.2019. godine, doneto je u veću sastavljenom od sudija: Olivere Đurić kao predsednika veća, sudije Jelene Škulić i Olivere Pajić, kao članova veća, kod odlučivanja o produženju pritvora okrivljenom Aleksandru Zdravkoviću nakon potvrđivanja optužnice.

Odredbom člana 37. stav 1. ZKP, propisano je da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ukoliko je u tom predmetu u određenom odnosu sa okrivljenim (tačka 1) 2) i 3)) ili kada je imao određene procesne uloge u istom predmetu (tačka 4) ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice i učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog odnosno tužioca, ili je saslušan kao svedok ili kao veštak, dok je stavom 2. istog člana, propisana mogućnost izuzeća, ukoliko postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost. Dakle, ustanova izuzeće u krivičnom postupku uvedena je u cilju obezbeđenja pretpostavki nepristrasnosti sudije.

Po nalaženju ovoga suda, učestvovanje sudije u donošenju odluke o pritvoru prema okrivljenom u istom predmetu ne predstavlja razlog za njegovo izuzeće prilikom odlučivanja o krivici u odnosu na istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće, zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru sudija zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog ili nije, dakle, radi se o faktičkom pitanju u svakom konkretnom slučaju.

Odlučivanje o pritvoru, kao najstrožoj meri obezbeđenja prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka, prema odredbama člana 210. do 216. ZKP, podrazumeva ocenu ispunjenosti zakonom propisanih razloga za utvrđivanje, produženje ili ukidanje te mere, u okviru kojih razloga spada i ocena postojanja osnova sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo.

Članom 2. tačka 18) ZKP, propisano je da je „osnovana sumnja“ skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice učinilac krivičnog dela, a tačkom 19) istog člana, propisano je da je „opravdana sumnja“ skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optužbe.

U konkretnom slučaju, iz spisa predmeta proizlazi da je krivično veće Apelacionog suda (drugostepenog suda), ispitujući po žalbi prvostepeno rešenje o produženju pritvora, kao i nakon ukidanja pritvora i zamene merom zabrane napuštanja stana, odlučivalo povodom žalbe na produženje mere, da li i dalje postoje razlozi za pritvor, donelo citirana rešenja kojim se odbija žalba, odnosno preinačilo u jednom slučaju prvostepeno rešenje, navodeći u obrazloženju tih rešenja da iz do sada prikupljenih dokaza u ovom krivičnom postupku proizlazi postojanje opravdane sumnje da je okrivljeni Aleksandar Đorđević, izvršio krivično delo koje mu se optužbom stavlja na teret. U obrazloženju citiranih rešenja sud je izneo okolnosti koje u svojoj međusobnoj povezanosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na to da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti isto ili slično krivično delo, odnosno dovršiti pokušano, zbog čega je produženje pritvora protiv okrivljenog na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, nužna i neophodna mera tokom predmetnog krivičnog postupka. Pored toga, u konkretnom slučaju s obzirom da su način izvršenja krivičnog dela i težina posledice doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, produženje pritvora protiv okrivljenog na osnovu člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP je nužna i neophodna mera tokom trajanja krivičnog postupka.

Iz iznetog proizlazi da je krivično veće drugostepenog suda, odlučujući o žalbama na produženje pritvora, kao i žalbi na produženje mere zabrane napuštanja stana, samo konstatovalo već postojeći stepen sumnje kojim se u prethodnoj fazi postupka bavilo drugo veće odlučujući o potvrđivanju optužnice. Postupajući po žalbi na rešenja o pritvoru, navedene sudije, kao članovi veća su razmatrale činjenice isključivo vezane za odluku o pritvoru, bez utvrđivanja posebnih činjenica vezanih za krivicu okrivljenog, tako da se njihovo odlučivanje ne može upodobiti izjašnjenju o krivici u odnosu na krivično delo, u stepenu koji bi doveo u pitanje njihovu nepristrasnost u postupku meritornog odlučivanja.

Dakle, po nalaženju ovog suda, sama konstatacija o postojanju opravdane sumnje u rešenjima kojima se odbija žalba, odnosno preinačuje u pogledu pritvorskog osnova rešenje o produženju pritvora, odnosno odbija žalba na produženje mere zabrane napuštanja stana, ne ukazuje da su sudija Sretko Janković, sudija Bojana Paunović i sudija Dušanka Đorđević izrazili visok stepen jasnoće u pogledu krivice okrivljenog Aleksandra Zdravkovića i ne dovodi u pitanje pretpostavku nepristrasnosti ovih sudije kod odlučivanja o krivici okrivljenog, konkretno kod donošenja drugostepene odluke Kž1 638/21 od 11.04.2022. godine, zbog čega se ocenjuju kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Pored toga, u konkretnom slučaju, iz spisa predmeta proizlazi da je krivično veće prvostepenog suda, čiji je sudija Olivera Đurić predsednik, odnosno član veća, nakon potvrđivanja optužnog akta protiv okrivljenog, ispitujući po službenoj dužnosti u smislu člana 216. stav 3. ZKP da li i dalje postoje razlozi za pritvor, donelo citirana rešenja o produženju pritvora protiv okrivljenog, navodeći u obrazloženju tih rešenja postojanje opravdane sumnje da je okrivljeni Aleksandar Zdravković, izvršio krivično delo koje mu se optužbom stavlja na teret, kao i postojanje okolnosti koje ukazuju na to da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti isto ili slično krivično delo, odnosno dovršiti pokušano, zbog čega je produženje pritvora protiv okrivljenog na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, nužna i neophodna mera tokom predmetnog krivičnog postupka. Pored toga, u konkretnom slučaju s obzirom da su način izvršenja krivičnog dela i težina posledice doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, produženje pritvora protiv okrivljenog na osnovu člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP je nužna i neophodna mera tokom trajanja krivičnog postupka.

Iz iznetog proizlazi da je krivično veće prvostepenog suda, odnosno sudija Olivera Đurić odlučujući o pritvoru protiv okrivljenog, a nakon potvrđivanja optužnog akta, nije bavila pitanjem krivice za krivično delo zbog koga se vodi postupak, niti cenila dokaze i donosila zaključke o subjektivnim i objektivnim elementima krivičnog dela, već se bavila isključivo zakonskim razlozima za produženje pritvora, na kojima se zasnivaju navedene odluke.

Dakle, po nalaženju ovog suda, sama konstatacija o postojanju opravdane sumnje u rešenjima o produženju pritvora, ne ukazuje da je sudija Olivera Đurić izrazila visok stepen jasnoće u pogledu krivice okrivljenog Aleksandra Zdravkovića i ne dovodi u pitanje pretpostavku nepristrasnosti ove sudije kod odlučivanja o krivici okrivljenog, konkretno kod donošenja pobijane prvostepene presude K 339/20 od 21.05.2021. godine, zbog čega se ocenjuju kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Pored toga branilac okrivljenog Aleksandra Zdravkovića u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, ističući da je sud nakon ukidanja prvostepene presude, u ponovnom postupku utvrđivao nove činjenice i okolnosti nepovoljne po okrivljenog, pa u tom smislu ističe ispitivanje oštećenog i dopunu iskaza oštećenog na glavnom pretresu koji iskaz je išao na štetu okrivljenog, na koji način je povredio zabranu preinačenja na štetu okrivljenog propisanu odredbom člana 453. ZKP, jer je postupajući po žalbi branioca, izjavljenoj u korist okrivljenog, utvrđivao činjenice na njegovu štetu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud nije prekršio zabranu preinačenja na štetu okrivljenog (reformatio in peius) propisanu odredbom člana 453. ZKP. Ispitivanje oštećenog i dopuna iskaza oštećenog na glavnom pretresu, a imajući u vidu da je okrivljeni imao mogućnosti da stavlja primedbe na iskaz oštećenog, ne znači dovođenje okrivljenog u nepovoljniju situaciju, niti se citirane zakonske odredbe odnose na tu procesnu situaciju. Prvostepeni sud nakon ukidanja prvostepene odluke i ponovnog donošenja presude, nije uneo u izreku presude novi činjenični opis krivičnog dela, niti je menjao, ni dodavao činjenice, na koji način bi doveo u nepovoljniji položaj okrivljenog u pogledu veće kriminalne volje, te prvostepena presuda nije izmenjena na štetu okrivljenog Aleksandra Zdravkovića ni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, niti u pogledu krivične sankcije.

Okrivljeni Aleksandar Zdravković nije oglašen krivim za teže krivično delo, niti mu je izrečena teža krivična sankcija, pa po stavu ovoga suda odlukom Višeg suda u Beogradu nije došlo do preinačenja prvostepene odluke na štetu okrivljenog u smislu člana 453. ZKP, te nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, a kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Branilac okrivljenog, advokat Milica Colić je pored iznetog u zahtevu navela, da su pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP jer je prvostepeni sud oštećenog ispitivao protivno odredbi člana 15. stav 4. ZKP, te ovako dat iskaz predstavlja nezakonit dokaz.

Neosnovani su navodi branioca okrivljenog izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti da je ispitivanje svedoka - oštećenog, nakon ukidanja prvostepene presude u ponovnom postupku nezakonit dokaz.

Članom 15. stav 4. ZKP propisano je da sud može dati nalog stranci da predloži dopunske dokaze ili izuzetno sam odrediti da se takvi dokazi izvedu, ako oceni da su izvedeni dokazi protivrečni ili nejasni i da je to neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio.

U konkretnoj situaciji prvostepeni sud je postupio po nalogu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 153/20 od 08.07.2020. godine, a nakon ukidanja prvostepene odluke, radi utvrđivanja činjeničnog stanja i ponovo saslušao svedoka oštećenog AA. Ovakvo postupanje prvostepenog suda u svemu je u skladu sa citiranim zakonskim odredbama Zakonika o krivičnom postupku i na istom se može zasnivati presuda, te se iz navedenih razloga kao neosnovani ocenjuju navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Navodima branioca okrivljenog kojima se kao nezakonit dokaz označava DNK veštačenje, te navodi da postoji znatno neslaganje između stavova veštaka i stručnog savetnika dr Olivera Stojkovića, te data analiza veštačenja i činjenica, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ne osporava se zakonitost dokaza, već branilac ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, pa se Vrhovni kasacioni sud u ocenu ovih navoda zahteva nije upuštao.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i 10) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Zdravkovića, advokata Milice Colić, Vrhovni kasacioni sud, je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                           Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                    Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić