Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 657/2023
05.07.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Milene Rašić, Gordane Kojić, Svetlane Tomić Jokić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Vesnom Zarić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA i dr., zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Milana Ljubića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu K 283/22 od 23.11.2022. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž1 59/23 od 27.02.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 05.07.2023. godine, jednoglasno, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Milana Ljubića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu K 283/22 od 23.11.2022. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž1 59/23 od 27.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu K 283/22 os 23.11.2022. godine okrivljena AA, između ostalih, oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ i osuđena na novčanu kaznu u iznosu od 20.000,00 dinara. Istom presudom odlučeno je da okrivljena na ime paušala plati iznos od 6.000,00 dinara, dok troškove krivičnog postupka snosi svaka stranka. Privatni tužioci – okrivljeni su radi ostvarivanja imovinskpranog zahteva upućeni na parnicu.
Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1 59/23 od 27.02.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu K 283/22 od 23.11.2022. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA - advokat Milan Ljubić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenu oslobodi od optužbe.
Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.
Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljene u podnetom zahtevu navodi da je sud prekoračio optužbu na taj način što je u pravnosnažnoj presudi dodao element uračunljivosti, koji privatna krivična tužba nije sadržala, odnosno da je okrivljena „mogla da shvati značaj svoga dela i mogla da upravlja svojim postupcima“, što nije označeno u privatnoj krivičnog tužbi. Pored navednog, sud je dodao tekst „iako je bila svesna svoga dela“, a u privatnoj krivičnoj tužbi je samo navedeno da je okrivljena „htela izvršenje dela“, čime je prekoračio otpužbu i u pogledu elementa umišljaja iz člana 25. KZ.
Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.
Po nalaženju Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju sud nije prekoračio optužbu u pogledu postojanja umišljaja, kada je u izreku pravnosnažne presude dodao tekst „iako je bila svesna svoga dela“ imajući u vidu opis koji je dat u privatnoj krivičnoj tužbi.
Krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ može se izvršiti samo sa umišljajem, a u konkretnom slučaju u privatnoj krivičnoj tužbi naveden je voljni element umišljaja odnosno da je okrivljena „htela izvršenje krivičnog dela“ i navedeno je, „da je bila svesna da je njeno delo zabranjeno“ dakle protivpravnost, to je jasno da je činjenični opis u izreci presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, pa i elementi umišljaja.
Nadalje, isti navodi sadržani u zahtevu za zaštitu zakonitosti kojima se ističe da je sud dodao u izreku pravnosnažne presude uračunljivost okrivljene, koja nije bila navedena u privatnoj krivičnoj tužbi, bili su predmet razmatranja Višeg suda u Leskovcu koji je postupao po žalbi branioca okrivljene izjavljenoj protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Leskovcu K 283/22 os 23.11.2022. godine. Viši sud u Leskovcu je u presudi Kž1 59/23 od 27.02.2023. godine našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 2. u sedmom i osmom stavu i strani 3. u prvom stavu obrazloženja drugostepene presude, izneo razloge koje u svemu prihvata Vrhovni sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.
Vrhovni sud je, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Milana Ljubića, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljene odbio kao neosnovan.
Zapisničar-savetnik Za predsednika veća-sudija
Vesna Zarić,s.r. Milena Rašić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić