Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 SPK 3/2024 od 17.04.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i potvrđena presuda Višeg suda u Nišu – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije SPK PO4 br.11/24 od 27.03.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Aleksandar Mitić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači drugostepenu presudu tako što će usvojiti žalbu branioca okrivljenog i odbiti sporazum o priznanju krivičnog dela ili ih obe ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu kao razlog podnošenja navodi povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ali iz obrazloženja zahteva proizilazi da ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodeći da opis dela naveden u izreci pravnosnažne presude ne sadrži sve elemente krivičnog dela pranje novca iz člana 245. stav 2. u vezi stava 1. KZ iz razloga što se u izreci presude ne navodi o kojoj kriminalnoj delatnosti je reč. Naime, ne može se reći da je okrivljeni učinio krivično delo pranje novca ukoliko je unosio neistinite podatke u fakture i time stekao novac, već mora da se zna da taj novac potiče od konkretne kriminalne delatnosti, a bez podataka o kriminalnoj delatnosti ne može biti reči o krivičnom delu pranje novca.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo pranje novca iz člana 245. stav 1. Krivičnog zakonika vrši onaj ko izvrši konverziju ili prenos imovine, sa znanjem da ta imovina potiče od krimilane delatnosti, u nameri da se prikrije ili lažno prikaže nezakonito poreklo imovine, ili prikrije ili lažno prikaže činjenice o imovini sa znanjem da ta imovina potiče od kriminalne delatnosti, ili stekne, drži ili koristi imovinu sa znanjem, u trentku prijema, da ta imovina potiče od krimilane delatnosti, dok je stavom dva istog člana propisan teži oblik krivičnog dela koji postoji ako iznos novca ili imovine iz stava 1. ovog člana prelazi milion i petsto hiljada dinara.

U izreci presude je navedeno da je okrivljeni AA u mestu, vreme i na način, bliže opisan u izreci presude sposoban da shvati značaj svoga dela i upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela, da je ono zabranjeno i čije je izvršenje hteo, izvršio prenos imovine – novca u iznosu od 25.508.031,00 dinara sa znanjem da ta imovina potiče od kriminalne delatnosti u nameri da prikrije i lažno prikaže nazakonito poreklo imovine i stekao novac u iznosu od 1.974.069,00 dinara sa znanjem u trenutku prijema da isti potiče od kriminalne aktivnosti na taj način što je u službene isprave – račune unosio neistinite podatke da je preduzetnička radnja „BB“ ..., pružala usluge različitim privrednim društvima kao i iznos novca za navedene usluge, iako to nije odgovaralo istini, jer navedenim privrednim društvima preduzetnička radnja nije pružala bilo kakve usluge, a zatim takve službene isprave sa neistinitom sadržinom overavao svojim potpisom i pečatom preduzetničke radnje, nakon čega je iste predavao vlasnicima i odgovornim licima privrednih društava, koja su iako usluge po fakturama nisu pružene, vršila plaćanje fakturisanog iznosa na račun preduzetničke radnje „BB“ ..., te je okrivljeni od navedenih iznosa novca uplaćenih na račun preduzetničke radnje, podizao sa računa i vraćao u gotovini vlasnicima i odgovornim licima privrednih društava, dok je iznose od 7% ili 10% od uplaćenog iznosa zadržavao sa sebe.

Činjenični opis krivičnog dela utvrđen u izreci pravnosnažne presude sadrži sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela pranje novca iz člana 245. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je ovaj okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim pri čemu u izreci presude nije nephodno da se navede od koje to kriminalne delatnosti potiče imovina, pa su suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u obrazloženju podnetog zahteva ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali u obrazloženju navedene povrede u zahtevu se ne navodi na koji način je povređen krivični zakon, već se ističe da nije pribavljen pouzdan dokaz vezano za visinu novca koji je okrivljeni navodno zadržao za sebe a od čega zavisi pravilna kvalifikacija krivičnog dela, na koji način se suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje i ocena dokaza data od strane suda, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog branilac okrivljenog navodi i da nije obavljeno ekonomsko- finansijsko veštačenje, na koji način se ukazuje i na povredu člana 395. ZKP, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na povredu zakona navedenu u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                  Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković