Presudom Apelacionog suda u Nišu 3Kž1 736/13 od 23.02.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Nišu i branioca okrivljenog S.Ž., i presuda Višeg suda u Nišu 1K 102/12 od 09.11.2012. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog S.Ž., adv. M.K., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili pak ukine drugostepenu presudu i preinači prvostepenu presudu i odbije optužbu prema okrivljenom.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.Ž., adv. M.K., u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, dostavljen je Republičkom javnom tužiocu, nakon čega je Vrhovni kasacioni sud održao sednicu veća o kojoj u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, nije obavestio javnog tružioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Prema navodima zahteva, pobijanim pravnosnažnim presudama povređen je zakon i ustavom zagarantovano pravo okrivljenog na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, jer je suprotno načelu zabrane ponovnog suđenja i kažnjavanja u istoj pravnoj stvari, sadržanom u odredbama člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije, člana 4. stav 1. Protokola broj 7 uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda iz člana 6. stav 1. ZKP, okrivljeni oglašen krivim za isto delo za koje je već ranije osuđen presudom Prekršajnog suda u Nišu Pr 01-8592/11 od 29.03.2012. godine, koje ima karakter krivične odluke i odnosi se na potpuno isti činjenični opis kritičnog događaja.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu povrede zakona kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, zbog postojanja okolnosti (pravnosnažno presuđena stvar) koja trajno isključuje krivično gonjenje, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu osnovani.

Ove navode u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog S.Ž., neosnovano je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je za tu ocenu i za prihvatanje kao pravilnog pravnog stanovišta prvostepenog suda da se ne radi o presuđenoj stvari (strana 17 do 20 obrazloženja prvostepene presude), na strani 4 stav pet obrazloženja drugostepene presude izneo razloge koje kao pravilne prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Kako je prema tim razlozima drugostepene presude, činjenični opis krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, koje je predmet optužbe u ovom krivičnom postupku, različit u pogledu radnje izvršenja kao obeležja tog krivičnog dela u odnosu na činjenični opis prekršaja u označenoj prekršajnoj presudi, to se bez osnova u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da se u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                             Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                       Nevenka Važić,s.r.