U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.D. i dr, zbog krivičnog dela sitne krađe iz člana 210. stav 1. u vezi člana 33. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih M.D. i dr, advokata A.J., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Pirotu K br. 618/12 od 30.09.2015. godine i Višeg suda u Pirotu Kž 234/15 od 28.03.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 31.05.2016. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih M.D., B.J. i I.P., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Pirotu K br. 618/12 od 30.09.2015. godine i Višeg suda u Pirotu Kž 234/15 od 28.03.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pirotu K br. 618/12 od 30.09.2015. godine, okrivljeni M.D., B.J. i I.P., oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela sitne krađe u saizvršilaštvu iz člana 210. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje su im izrečene uslovne osude, tako što im je utvrđena kazna zatvora u trajanju od po tri meseca i određeno da se navedene kazne neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine po pravnosnažnosti presude ne izvrše novo krivično delo.

Istom presudom delimično je dosuđen imovinsko-pravni zahtev za naknadu štete oštećenoj AD „Ž. S.“ u iznosu od 13.203,00 dinara, pa su okrivljeni M.D., B.J. i I.P., solidarno obavezani da napred navedeni iznos isplate u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je za veće potraživanje od traženog iznosa od 27.400,00 dinara do dosuđenog iznosa od 13.203,00 dinara oštećeni upućen na pokretanje parničnog postupka.

Navedenom presudom obavezani su okrivljeni M.D., B.J. i I.P. da sudu na ime paušala plate iznos od po 5.000,00 dinara, a na ime troškova krivičnog postupka solidarno iznos od 2.584,00 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Pirotu Kž 234/15 od 28.03.2016. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenih M.D., B.J. i I.P. i žalba Osnovnog javnog tužilaštva u Pirotu, a presuda Osnovnog suda u Pirotu K br. 618/12 od 30.09.2015. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih M.D., B.J. i I.P., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1, 2 i 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih M.D., B.J. i I.P. je neosnovan.

Branilac okrivljenih M.D., B.J. i I.P. u svom zahtevu je naveo da osumnjičeni u trenutku davanja priznanja pred policijom nisu imali branioca, nije im bilo omogućeno da angažuju izabranog branioca, niti im je branilac postavljen po službenoj dužnosti, na koji način je povređen član 289. stav 4. ZKP i član 85. ZKP, tako da se presuda ne može zasnivati na ovim dokazima tim pre što su osumnjičeni u toku postupka naveli da su ta priznanja iznuđena pretnjom od strane policijskih službenika, pa je ove zapisnike shodno članu 237. ZKP trebalo izdvojiti po službenoj dužnosti.

Odredbom člana 74. tačka 2. ZKP propisano je da okrivljeni mora imati branioca ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna – od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.

Iz spisa predmeta proizilazi da je predlogom za preduzimanje određenih istražnih radnji Osnovnog javnog tužilaštva u Pirotu Kt 494/12 od 22.06.2012. godine, okrivljenima M.D., B.J. i I.P. stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela pronevere u saizvršilaštvu iz člana 364. stav 1. u vezi člana 33. KZ.

Odredbom člana 364. stav 1. ZKP, propisano je da će se ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvoji novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su mu poverene u službi ili na radu u državnom organu, preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu ili radnji, kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

Iz zapisnika o ispitivanju osumnjičenog Ki br. 192/12 od 22.06.2012. godine i 04.07.2012. godine proizilazi da su okrivljeni M.D., B.J. i I.P. poučeni o svom pravu da odbranu daju u prisustvu branioca kao i da su osumnjičeni izjavili da će svoju odbranu dati sami i da im branioci nisu potrebni.

Iz spisa predmeta proizilazi da je optužnim predlogom Osnovnog javnog tužilaštva u Pirotu Kt 494/11 od 04.10.2012. godine okrivljenima M.D., B.J. i I.P. stavljeno na teret krivično delo krađe u saizvršilaštvu iz člana 203. stav 1. u vezi člana 33. KZ.

Odredbom člana 203. stav 1. KZ propisano je ko tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem pribavi protivpravnu imovinsku korist kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine.

Iz spisa predmeta proizilazi da su okrivljeni M.D., B.J. i I.P. od otvaranja glavnog pretresa u predmetu Osnovnog suda u Pirotu K 618/12 dana 04.07.2014. godine imali izabranog branioca, a da se okrivljeni I.P. izjasnio da mu branilac nije potreban.

Iz spisa predmeta proizilazi da je optužni predlog Osnovnog javnog tužilaštva u Pirotu Kt 494/11 od 04.10.2012. godine preciziran dana 27.08.2015. godine, pa je okrivljenima M.D., B.J. i I.P. stavljeno na teret krivično delo sitne krađe u saizvršilaštvu iz člana 210. stav 1. u vezi člana 33. KZ.

Odredbom člana 210. stav 1. KZ propisano je da ko učini sitnu krađu, utaju ili prevaru kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.

Iz obrazloženja prvostepene presude proizilazi da je prvostepeni sud presudu zasnovao na iskazima okrivljenih M.D., B.J. i I.P. datim u prethodnom postupku i na glavnom pretresu i da zapisnike o saslušanju osumnjičenih u policiji nije čitao.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih M.D., B.J. i I.P., kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, jer se pobijane presude i ne zasnivaju na dokazu – zapisnicima o saslušanju osumnjičenih u policiji obzirom da navedeni dokazi tokom postupka nisu ni izvođeni, a u prethodnom postupku i na glavnom pretresu okrivljeni su uredno poučeni o pravu na odbranu, koja tokom čitavog postupka nije bila obavezna, pa je zahtev u tom delu odbijen kao neosnovan.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih M.D., B.J. i I.P. u delu u kome je on podnet zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. i 3. ZKP, obzirom da navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih okrivljeni može podneti ovaj vanredni pravni lek.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                       Dragiša Đorđević, s.r.