Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 18/22 od 06.04.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Kraljevu, okrivljenog AA i branilaca okrivljenog Marka Jovića, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Kraljevu K.26/21 od 15.11.2021. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Marka Jovića - advokat Dalibor Katančević, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439, tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da ukine presude Višeg suda u Kraljevu K.26/21 od 15.11.2021. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 18/22 od 06.04.2022. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, kao i da obavesti branioca o sednici veća, ukoliko smatra da bi to bilo od značaja za donošenje odluke.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog Marka Jovića u podnetom zahtevu ističe da je sud pobijanom pravnosnažnom presudom povredio načelo zabrane preinačenja na štetu okrivljenog propisano odredbom člana 453. ZKP (reformatio in peius), iz razloga jer je u ponovljenom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude isključivo po žalbama odbrane, a protiv koje je javni tužilac izjavio žalbu samo zbog odluke o krivičnoj sankciji, izmenio presudu na štetu okrivljenog i to utvrđivanjem u činjeničnom opisu krivičnog dela novih činjenica i okolnosti koje su nepovoljnije za okrivljenog Marka Jovića od onih koje su bile utvrđene u činjeničnom opisu krivičnog dela u izreci ranije ukinute prvostepene presude, a koje činjenice su okrivljenom stavljene na teret izmenjenom optužnicom javnog tužioca od 11.10.2021. godine nakon ukidanja ranije prvostepene presude. Kao izmenu na štetu okrivljenog branilac navodi da je okrivljeni ranije ukinutom prvostepenom presudom oglašen krivim „gde su okrivljeni Marko Jović i AA u kofer teget boje, koji je prethodno poneo okrivljeni BB stavili opojnu drogu kanabis“, dok je u ponovljenom postupku u činjeničnom opisu krivičnog dela utvrđenom u izreci pobijane pravnosnažne presude sud izostavio ovu radnju i umesto toga utvrdio potpuno novu činjenicu „da se kofer teget boje u kome se nalazila opojna droga već nalazio u vozilu“, pri čemu su ove nove okolnosti, po mišljenju branioca, nepovoljnije za okrivljenog od onih koje su bile utvrđene u činjeničnom opisu krivičnog dela u izreci ranije ukinute prvostepene presude. Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se pravnosnažne presude suštinski pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Jovića se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi istaknuti u žalbi branilaca okrivljenog Marka Jovića - advokata Dalibora Katančevića i Srđana Spasojevića bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Kragujevcu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Višeg suda u Kraljevu K.26/21 od 15.11.2021. godine. Apelacioni sud u Kragujevcu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 3, stavovi četvrti, peti i šesti, strani 4 i strani 5, stav prvi drugostepene presude Kž1 18/22 od 06.04.2022. godine izneo razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP , isticanjem da je sud pobijanom pravnosnažnom presudom na posredan način prekoračio optužbu i to kada je prihvatio da postupa po izmenjenoj optužnici javnog tužioca, umesto da postupi po prvobitnoj optužnici javnog tužioca i da okrivljene oslobodi od optužbe. Po stavu branioca okrivljenog, sud u konkretnom slučaju nije mogao da postupa po optužnici javnog tužioca koja je u ponovljenom postupku, dana 11.10.2021. godine, nakon ukidanja ranije prvostepene presude isključivo po žalbama odbrane, izmenjena na štetu okrivljenog i to u pogledu novih činjenica i okolnosti koje su nepovoljnije za okrivljenog Marka Jovića.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani. Naime, javni tužilac može, shodno odredbi člana 409. ZKP, da vrši izmene činjeničnog opisa krivičnog dela tokom celog krivičnog postupka i to sve do završetka glavnog pretresa i to tako što optužni akt može biti izmenjen izostavljanjem, dodavanjem i promenom određenih činjeničnih navoda, kao i promenom pravne kvalifikacije krivičnog dela, pri čemu je sud vezan za činjenični opis dela, a ne i za pravnu kvalifikaciju krivičnog dela (član 420. ZKP). Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP postoji ukoliko je presudom optužba prekoračena, dakle sud istu čini time što, protivno odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presudom prekoračuje optužbu javnog tužioca u smislu povrede subjektivnog ili(i) objektivnog identiteta optužbe i presude na štetu okrivljenog. Kako je u konkretnom slučaju sud pravilno prihvatio sadržinu izmenjene optužnice javnog tužioca od 11.10.2021. godine i pravilno postupao i odlučivao po istoj, a koja optužnica inače, suprotno navodima branioca okrivljenog, nije izmenjena na štetu okrivljenog, već je okrivljenom, izostavljanjem radnje stavljanja opojne droge u kofer faktički stavljena na teret manja količina kriminalnih aktivnosti, te kako u konkretnom slučaju sud nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog Marka Jovića, s´obzirom da se pravnosnažna presuda odnosi na isto lice - okrivljenog Marka Jovića i na krivično delo za koje je on optužen - krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, kao i imajući pri tome u vidu da su bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u izmenjenom optužnom aktu javnog tužioca i u izreci pobijane pravnosnažne presude, odnosno da postoji istovetnost činjeničnog opisa predmetnog krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom krivičnog dela datog u izmenjenom optužnom aktu javnog tužioca (kako to i sam branilac okrivljenog navodi u podnetom zahtevu), to se stoga u konkretnom slučaju ne može govoriti o prekoračenju optužbe od strane suda pobijanom pravnosnažnom presudom i činjenju bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, a kako to neosnovano u podnetom zahtevu ističe branilac okrivljenog.

Osim toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, isticanjem da je pobijana osuđujuća presuda zasnovana na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to na dopunama nalaza i mišljenja veštaka Slavka Miljanovića od 09.08.2021. godine i 31.08.2021. godine, a koje je, kao nezakonite dokaze, trebalo izdvojiti iz spisa predmeta. Kao razlog nezakonitosti navedenih dokaza branilac okrivljenog ističe da je veštak Slavko Miljanović u navedenim dopunama nalaza i mišljenja vršio uporedna veštačenja i povezivanje kretanja automobila okrivljenih i baznih stanica, iako mu je naredbom suda za veštačenje bilo jasno naređeno da se izjasni samo u pogledu okolnosti da li je bilo međusobne komunikacije između okrivljenih Marka Jovića i BB ili nije.

Žalbom branilaca okrivljenog Marka Jovića - advokata Dalibora Katančevića i Srđana Spasojevića ukazivano je i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, pa kada se ima u vidu da je Apelacioni sud u Kragujevcu kao drugostepeni o tome izneo razloge na strani 5, stavovi drugi i treći i strani 6, stavovi prvi i drugi drugostepene presude Kž1 18/22 od 06.04.2022. godine kojom je odbio kao neosnovano izjavljenu žalbu, a koje razloge Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, to na njih, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Takođe, kao neosnovani su ocenjeni i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem kao nezakonit dokaz, na kojem je po braniocu sud zasnovao pobijanu osuđujuću presudu, označava zapisnik Odeljenja operativne forenzike u Čačku o veštačenju mobilnih telefona i SIM kartica okrivljenih od 25.08.2021. godine. Kao razlog nezakonitosti navedenog zapisnika, branilac okrivljenog ističe da veštačenje mobilnih telefona i SIM kartica okrivljenih nije izvršeno u roku od 8 dana od dana donošenja naredbe Višeg suda u Kraljevu da se izvrši pretres i veštačenje mobilnih telefona, a koja naredba je doneta dana 13.07.2021. godine, kao i da tom prilikom nisu bile ispunjene zakonske pretpostavke iz člana 156. ZKP za vršenje dokazne radnje pretresanja.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer zapisnik o veštačenju mobilnih telefona i SIM kartica okrivljenih MUP-a RS DP PU Čačak OKP Odsek za operativnu forenziku broj 234-2- 53/2021 od 04.08.2021. godine, a koji je zajedno sa jednim DVD diskom sa prikupljenim sadržajem dostavljen Višem sudu u Kraljevu dana 25.08.2021. godine, po oceni ovoga suda predstavlja zakonit dokaz na kojem je sud mogao zasnovati pobijanu pravnosnažnu presudu. Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je navedeno veštačenje izvršeno po naredbi Višeg suda u Kraljevu K.26/21 od 30.07.2021. godine i dopunskoj naredbi od 02.08.2021. godine, kojima je PU Čačak Odeljenju kriminalističke policije Odsek za operativnu forenziku naloženo da u smislu člana 117. ZKP izvrši veštačenje mobilnih telefona koji su oduzeti od okrivljenih AA i BB, a nije izvršeno po naredbi za pretres Višeg suda u Kraljevu od 13.07.2021. godine na koju se u zahtevu poziva branilac okrivljenog, a koja naredba je inače vraćena sudu i po njoj nije ni postupano, tako da u konkretnom slučaju za sprovođenje navedenog veštačenja nije ni bilo potrebno da budu ispunjene zakonske pretpostavke iz člana 156. ZKP vezane za dokaznu radnju pretresanja, a na čiju povredu se u podnetom zahtevu poziva branilac okrivljenog.

Kao neosnovani su ocenjeni i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem kao nezakonit dokaz označava zapisnik o saslušanju okrivljenog BB u policiji. Naime, zapisnik o saslušanju okrivljenog BB MUP-a RS DP PU Kraljevo - PS Raška sačinjen dana 30.01.2020. godine pod brojem KU-150/20 predstavlja zakonit dokaz i sud je na istome mogao zasnovati pobijanu pravnosnažnu presudu, s´obzirom da okolnost da je okrivljenog BB saslušao kao ovlašćeno službeno lice policije i o tome sačinio navedeni zapisnik policijski službenik VV koji je kasnije podneo krivičnu prijavu protiv okrivljenih (a što kao razlog nezakonitosti ovog dokaza u podnetom zahtevu ističe branilac okrivljenog) u konkretnom slučaju, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, navedeni zapisnik o saslušanju okrivljenog BB ne čini nezakonitim.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Jovića u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva kao razlog njegovog podnošenja navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, s tim što branilac nepostojanje, po njemu, u radnjama okrivljenog Marka Jovića obeležja predmetnog krivičnog dela obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova. Ovo imajući u vidu da ističe da sud nije pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje, jer iz izvedenih dokaza nije na nesumnjiv način utvrđeno da je okrivljeni Marko Jović imao dogovor sa okrivljenim AA vezano za prenos pronađene opojne droge radi njene prodaje, te se ističe da je sud trebalo da prihvati odbranu okrivljenog Marka Jovića u kojoj je negirao bilo kakvu njegovu povezanost sa pronađenom opojnom drogom, a koja odbrana je u celosti potvrđena svim izvedenim materijalnim dokazima, a posebno DNK-a veštačenjem koje je sud prihvatio i iz kojeg proizilazi da se biološki materijal okrivljenog Marka Jovića ne nalazi ni na jednom delu spornog kofera niti na pronađenoj opojnoj drogi, a takođe je potvrđena i izmenjenim iskazom okrivljenog BB u odnosu na kojeg je krivični postupak pravnosnažno okončan, a čije ispitivanje u svojstvu svedoka je sud neosnovano odbio.

Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva takođe dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac okrivljenog ovu povredu zakona obrazlaže nerazumljivošću izreke prvostepene presude, te njenom protivrečnošću sa razlozima koji su dati u obrazloženju prvostepene presude, kao i nejasnošću datih razloga i to sve vezano za postojanje saizvršilaštva okrivljenih iz člana 33. KZ u izvršenju predmetnog krivičnog dela, a koji navodi branioca okrivljenog bi, po nalaženju ovoga suda, predstavljali bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Osim toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti formalno označava i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, s tim što dalje u obrazloženju zahteva ne ukazuje koju to konkretno odredbu krivičnog zakona je sud povredio odlukom o krivičnoj sankciji, odnosno u čemu je konkretno prekoračio granice svoga ovlašćenja prilikom izricanja krivične sankcije okrivljenom, već branilac samo ističe da je sud okrivljenog osudio na prestrogu kaznu zatvora, imajući u vidu olakšavajuće okolnosti koje postoje na njegovoj strani i to da je mlad čovek koji svojim radom jedini izdržava svoju porodicu i stara se o lečenju svog deteta obolelog od autizma, a koji navodi branioca okrivljenog bi, po nalaženju ovoga suda, predstavljali povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog Marka Jovića u podnetom zahtevu, kao razloge pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 1, 2. i 3. ZKP), dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova (navodi vezani za povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP), te na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP (navodi vezani za povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP) i na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP (navodi vezani za povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP), a što sve ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Jovića - advokata Dalibora Katančevića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP zahtev, u odnosu na navedene povrede zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                        Za predsednika veća-sudija,

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                             Dubravka Damjanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić