.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 661/2016
31.05.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog B.P., zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 172/16 od 24.05.2016. godine, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Negotinu K br. 237/14 (11) od 16.07.2015. godine i Višeg suda u Negotinu Kž1 br. 110/15 od 04.11.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 31.05.2016. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
USVAJA SE zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 172/16 od 24.05.2016. godine, kao osnovan, pa se PREINAČUJU pravnosnažne presude Osnovnog suda u Negotinu K br. 237/14 (11) od 16.07.2015. godine i Višeg suda u Negotinu Kž1 br. 110/15 od 04.11.2015. godine, tako što Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 422. tačka 3. ZKP prema okrivljenom B.P.,
ODBIJA OPTUŽBU
Da je 21.09.2011. godine oko 17,30 časova nakon verbalnog sukoba između privatnog tužioca S.Ć., sa jedne strane i okrivljenog B.P. i svedoka S.C., sa druge strane koji se dogodio u restoranu „...“ prilikom napuštanja ovog restorana, na dva tri koraka od izlaznih vrata, na pločniku ispred restorana, s leđa napao privatnog tužioca, udarajući ga više puta otvorenom i zatvorenom šakom odnosno pesnicom u predelu glave, vrata i grudnog koša, kada se privatni tužilac okrenuo, a dok se nalazio na pločniku, nakon pada od zadobijenih udaraca, dva puta ga je udario nogom u predelu grudnog koša i tako mu naneo lake telesne povrede u predelu čeone kosti sa desne strane ogrebotina 3 h 2 centimetra, u predelu leve strane vrata ogrebotina postavljena koso u odnosu na osovinu vrata veličine 5 h 0,3 centimetra, u predelu leve jagodične kosti vidljiv otok prečnika 2 centimetra bez vidljivog podliva, svestan zabranjenosti svog dela i posledica,
- čime bi izvršio krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ.
Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Negotinu K br. 237/14 (11) od 16.07.2015. godine, prema okrivljenom B.P. na osnovu člana 422. tačka 1. ZKP, odbijena je optužba da je izvršio krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, pa je obavezan privatni tužilac S.Ć. da okrivljenom B.P. na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 188.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na isti od dana presuđenja 16.07.2015. godine do konačne isplate u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja, a privatni tužilac S.Ć. je upućen da imovinsko pravni zahtev ostvari u parničnom postupku.
Presudom Višeg suda u Negotinu Kž1 br. 110/15 od 04.11.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba privatnog tužiioca S.Ć. pa je presuda Osnovnog suda u Negotinu K br. 237/14 (11) od 16.07.2015. godine potvrđena.
Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Republički javni tužilac pod brojem Ktz 172/16 od 24.05.2016. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP u vezi člana 103. tačka 7. u vezi člana 104. stav 6. KZ i povrede odredbe člana 265. stav 1. i 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i na osnovu člana 422. stav 1. tačka 3. ZKP, odbije optužbu prema okrivljenom B.P., zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ zbog apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja i da odredi da troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda.
Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, pa je našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca izjavljen od ovlašćenog lica.
Vrhovni kasacioni sud nije dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca braniocu okrivljenog B.P., jer ga okrivljeni u ovom krivičnom postupku nema, već je održao sednicu veća u smislu člana 488. ZKP-a, o kojoj nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca, jer veće nije našlo da bi njegovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.
Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, u vezi sa članom 103. tačka 7. u vezi sa članom 104. stav 6. KZ, jer je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja u konkretnom slučaju nastupila nakon isteka roka za žalbu, a pre donošenja drugostepene presude pa je prema okrivljenom B.P. trebalo odbiti optužbu zbog krivičnog dela iz člana 122. stav 1. KZ, a na osnovu člana 422. tačka 3. ZKP.
Odredbom člana 122. stav 1. KZ propisano je da ko drugog lako telesno povredi ili mu zdravlje lako naruši kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Odredbom člana 103. tačka 7. KZ propisano je da ako u ovom Zakoniku nije drugačije određeno krivično gonjenje se ne može preduzeti kad protekne dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna.
Odredbom člana 104. stav 6. KZ propisano je da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.
Iz spisa predmeta proizilazi da je krivično delo, za koje je prema okrivljenom B.P. pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, na osnovu člana 422. tačka 1. ZKP odbijena optužba, učinjeno dana 21.09.2011. godine.
Imajući u vidu odredbe člana 103. tačka 7. i člana 104. stav 6. KZ, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, obzirom da je krivično delo izvršeno dana 21.09.2011. godine, apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja prema okrivljenom B.P. u odnosu na ovo krivično delo nastupila je dana 21.09.2015. godine, dakle pre donošenja presude Višeg suda u Negotinu Kž1 110/15 od 04.11.2015. godine.
Iz navedenog razloga, usvajajući zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je prema okrivljenom B.P., zbog krivičnog dela lake telesne povrede iz člana 122. stav 1. KZ na osnovu člana 422. tačka 3. ZKP odbio optužbu, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.
Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju optužba prema okrivljenom B.P. odbijena, da se krivični postupak vodio po privatnoj tužbi, ali da do zastarelosti nije došlo usled odugovlačenja postupka koje se može pripisati u krivicu privatnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 265. stav 1. i 3. ZKP, odlučio da troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda.
Iz napred navedenih razloga doneta je oodluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
