Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, u vezi sa odredbom člana 265. stav 1. ZKP, članom 261. stav 1. ZKP, članom 262. ZKP i članom 266. stav 1. ZKP uz obrazloženje da okrivljeni, u konkretnom slučaju, imaju pravo na naknadu troškova nastalih u predistražnom postupku, u procesnoj situaciji kada je krivična prijava protiv njih odbačena, pored troškova dosuđenih za angažovanje branioca pred javnim tužiocem i na troškove za sastavljanje troškovnika i žalbe na prvostepeno rešenje i to iz budžetskih sredstava.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda - u odnosu na okrivljenog AA, ne mogu prihvatiti kao osnovani, dok se u odnosu na okrivljenog BB ne mogu prihvatiti kao dozvoljeni.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, odbačaj krivične prijave rešenjem Osnovnog javnog tužioca u Prokuplju Kt 813/18, Kto 24/19 od 02.09.2019. godine, nakon što je okrivljeni AA ispunio obaveze naložene naredbom javnog tužioca o odlaganju krivičnog gonjenja, na osnovu člana 283. stav 1. tačka 2) ZKP, predstavlja odstupanje od načela legaliteta krivičnog gonjenja. Naime, reč je o primeni suprotnog načela - načela oportuniteta, kojim je javnom tužiocu umesto obaveze krivičnog gonjenja svakog učinioca za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti ostavljena mogućnost procene opravdanosti krivičnog progona. U osnovi ovog instituta je pogodovanje osumnjičenom jer mu se, umesto krivičnog postupka i sankcije, nudi mogućnost ispunjenja određene društveno-korisne obaveze, a za uzvrat mu se nudi, najpre, odlaganje krivičnog gonjenja i konačno odbacivanje krivične prijave, ukoliko ispuni preuzete obaveze. Navedene pogodnosti, propisane odredbom člana 283. ZKP, ne mogu se proširiti i na dodatne pogodnosti u pogledu prava na naknadu troškova krivičnog postupka.

Dakle, pošto odbačaj krivične prijave po ovom osnovu, u smislu člana 283. stav 1. tačka 2) ZKP, predstavlja izuzetak od načela legaliteta, to se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, takav odbačaj ne može izjednačiti sa obustavom krivičnog postupka do koje je došlo primenom načela legaliteta iz članova 20, 308, 338. i 352. ZKP. Stoga se u pogledu prava na naknadu troškova postupka, u ovom slučaju, ne primenjuju odredbe člana 265. stav 1. ZKP.

U smislu sa napred navedenim, iz razloga propisanih odredbom člana 283. stav 3. u vezi stava 1. i 2. ZKP, krivični postupak se ne može obustaviti, to je stoga isključena mogućnost izjednačavanja pravnog dejstva rešenja o odbačaju krivične prijave, po ovom osnovu, sa pravnim dejstvom koje obustava krivičnog postupka proizvodi u odnosu na troškove krivičnog postupka, iz kog razloga su suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog AA ocenjeni kao neosnovani.

Navode branioca okrivljenog BB, u podnetom zahtevu da je tužilaštvo u pobijanom prvostepenom rešenju isplatu troškova preistražnog postupka pogrešno odredilo braniocu okrivljenog umesto okrivljenom licu, što jeste tačno, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao ukazivanje na nerazumljivost izreke - bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, koja ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, od strane okrivljenog preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, iz kog razloga je podneti zahtev, u ovom delu, ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Peka Obradovića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev odbio, u tom delu, dok je isti zahtev u delu podnetom u odnosu na okrivljenog BB u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

                                                                                                                                                                                              Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić