Presudom Višeg suda u Nišu Kž1.br.340/19 od 25.10.2019. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Nišu i branioca okrivljenog AA - advokata Dragija Krstića, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu 10K.br.524/18 od 07.05.2019. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA - advokat Ljiljana Antić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da se pravnosnažne presude pobijaju i zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud shodno odredbi člana 492. ZKP usvoji podneti zahtev, te da preinači presude Osnovnog suda u Nišu 10K.br.524/18 od 07.05.2019. godine i Višeg suda u Nišu Kž1.br.340/19 od 25.10.2019. godine tako što će okrivljenog na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP osloboditi od optužbe za krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru i tako što će, ukoliko nađe da su se u radnjama okrivljenog stekli bitni elementi krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ umesto krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, prema okrivljenom na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP odbiti optužbu za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ zbog nastupanja apsolutne zastarelosti za isto ili da ukine navedene presude i spise predmeta uputi prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev odbačen, jer nema propisan sadržaj.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je u pogledu krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, obzirom da u dispozitivu optužnog predloga Osnovnog javnog tužioca u Nišu 6Kt.br.509/15 od 29.05.2015. godine i izreci pravnosnažne presude nisu sadržani svi bitni elementi krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, već su sadržani samo bitni elementi krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, a za koje krivično delo je, imajući u vidu zaprećenu kaznu (novčana kazna ili kazna zatvora do 1 godine) i vreme izvršenja krivičnog dela - dan 11.01.2015. godine, shodno odredbama članova 103. tačka 7) i 104. stav 6. KZ nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja i to dana 11.01.2019. godine (protekom 4 godine od izvršenja krivičnog dela), a čime branilac po nalaženju ovoga suda pravnosnažne presude pobija i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP. Naime, po stavu branioca u dispozitivu optužnog akta i u izreci pravnosnažne presude su opisane samo radnje okrivljenog usled kojih je oštećeni BB zadobio laku telesnu povredu, a što su bitni elementi krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, a nisu opisane radnje kojima je okrivljeni AA značajnije ugrozio spokojstvo građana i teže remetio javni red i mir, a što je jedno od bitnih elemenata krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. KZ za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA - advokata Dragija Krstića bili su predmet razmatranja Višeg suda u Nišu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Nišu 10K.br.524/18 od 07.05.2019. godine. Viši sud u Nišu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na stranama 2 i 3 drugostepene presude Kž1.br.340/19 od 25.10.2019. godine izneo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Imajući u vidu da su u konkretnom slučaju, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi pravilno našli da se u radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim, a ne krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ kako to smatra branilac okrivljenog, to su stoga neosnovani i navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na nastupanje apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, odnosno na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje da su u pogledu krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru (u daljem tekstu: ZJRM) učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, isticanjem da delo za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim nije krivično delo i da je u odnosu na ovo delo primenjen zakon koji se ne može primeniti. Branilac ističe da se u radnjama okrivljenog navedenim u dispozitivu optužnog akta javnog tužioca i izreci pravnosnažne presude, a koje radnje se po stavu branioca suštinski ogledaju u vređanju službenog lica u vršenju službene dužnosti, nisu stekli elementi krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. ZJRM, već samo elementi prekršaja vređanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 22. ZJRM. Branilac ovaj svoj stav obrazlaže tako što ističe da je donošenjem Zakona o javnom redu i miru („Službeni glasnik RS“, broj 6/2016), koji je stupio na snagu dana 05.02.2016. godine, u članu 23. stav 1. izvršena dekriminalizacija radnje ometanja ovlašćenog službenog lica u vršenju službene dužnosti i to tako što „vređanje“ sada predstavlja radnju prekršaja iz člana 22. ZJRM, a ne radnju izvršenja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. ZJRM, te da, po stavu branioca, reči koje je okrivljeni kritičnom prilikom uputio policijskom službeniku oštećenom VV i to „Obračunaću se sa tobom, ne znaš ti sa kim imaš posla, ma možeš i ti i svi da ...“ u suštini predstavljaju uvrede, a ne pretnju, pri čemu u dispozitivu optužnog akta i izreci presude nije opisano na koji način je konkretno okrivljeni pretio da će napasti oštećenog, niti je opisano da je pokušao da ga napadne ili da je na bilo koji drugi način ometao ovlašćeno službeno lice u vršenju službene dužnosti, s tim što je po stavu branioca navođenje u izreci presude da je okrivljeni zamahivao rukama kako bi udario oštećenog nedovoljno za inkriminaciju radnji okrivljenog kao krivično delo iz člana 23. stav 1. ZJRM, jer zamahivati rukama ne znači i napasti nekoga.

Osnovni oblik krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru („Službeni glasnik RS“, broj 6/2016 od 28.01.2016. godine, sa stupanjem na snagu dana 05.02.2016. godine) čini onaj ko preti da će napasti, pokuša da napadne ili napadne ili na drugi način ometa službeno lice nadležnih organa iz člana 2. ovog zakona u vršenju službene dužnosti. Pri tome, obzirom na način kako je preduzeta radnja izvršenja, pretnje mogu, pored verbalnih koje se vrše rečima, biti izvršene i određenim konkludentnim radnjama.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. ZJRM, to, po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude i to da je okrivljeni AA „... pretio da će napasti i ometao službeno lice policijskog službenika PI za dežurstvo i intervencije PU ... oštećenog VV prilikom obavljanja poslova bezbednosti i održavanja javnog reda i mira, koje je oštećeni preduzimao na osnovu člana 10. stav 1. tačka 3), 4) i 5) Zakona o policiji, na taj način što je zamahivao rukama prema oštećenom VV kako bi ga udario, ali je oštećeni izbegao udarce, zatim je oštećenom uputio pretnju rečima: „Obračunaću se sa tobom, ne znaš ti sa kim imaš posla“, sve vreme vičući i upućujući psovke rečima: „Ma možeš i ti i svi da mi ... ti sestru, vama ću svima da ...“, zbog čega je oštećeni VV morao da primeni silu kako bi ga savladao, nakon čega je okrivljeni priveden do prostorija PU Niš ...“, a u vreme i mestu kako je to bliže opisano u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. ZJRM izvršenog na štetu oštećenog VV, a za koje krivično delo je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Ovo sa razloga jer je, suprotno navodima branioca okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u izreci pravnosnažne presude navedena i bliže opisana radnja izvršenja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. ZJRM, a koja se u konkretnom slučaju sastoji u pretnji okrivljenog da će napasti službeno lice u vršenju službene dužnosti. Navedena pretnja se ogleda u upućivanju oštećenom VV od strane okrivljenog ozbiljne, direktne i konkretne pretnje da će napasti na život i telo oštećenog i to verbalno rečima: „Obračunaću se sa tobom, ne znaš ti sa kim imaš posla“, a takođe i u konkludentnoj radnji okrivljenog u vidu zamahivanja rukama prema oštećenom kako bi ga udario, ali je oštećeni izbegao njegove udarce, a što je u konkretnom slučaju dovoljno za postojanje krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. ZJRM, pa su stoga kao neosnovani ocenjeni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da delo za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim nije krivično delo, već prekršaj iz člana 22. ZJRM.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen, jer nema propisan sadržaj.

Naime, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako branilac okrivljenog dalje u obrazloženju zahteva uopšte ne obrazlaže u čemu se konkretno sastoji bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, to je stoga Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ljiljane Antić, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na ove povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                       Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić