Istom presudom, okrivljeni su obavezani da na ime paušala plate iznos od po 10.000,00 dinara, kao i troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, dok su oštećeni GG i DD radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnični postupak.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 131/23 od 05.04.2023. godine, delimičnim usvajanjem žalbi okrivljenog Momčila Mijatovića i njegovih branilaca, preinačena je presuda Višeg suda u Kraljevu K 45/21 od 30.12.2022. godine, samo u delu odluke o kazni na koju je osuđen Momčilo Mijatović, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu, okrivljenog Momčila Mijatovića, za krivično telo teška telesna povreda iz člana 121. stav 3. u vezi stava 2. KZ, za koje je oglašen krivim tom presudom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od šest godina, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 22.08.2021. godine do 13.01.2022. godine, vreme provedeno po meri zabrane napuštanja stana od 13.01.2022. godine do 25.02.2022. godine, kao i vreme provedeno u pritvoru od 25.02.2022. godine, pa do upućivanja okrivljenog u zavod za izvršenje krivičnih sankcija ili najduže dok ne istekne vreme trajanja izrečene kazna, dok su navedene žalbe u preostalom delu, kao i žalba VJT u Kraljevu, branioca okrivljenog BB, branioca okrivljenog AA i branioca okrivljenog VV, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog Momčila Mijatovića, advokat Duško Vilotijević zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja proizlazi bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, da ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da preinači pobijane odluke u delu pravne kvalifikacije, kao i odluke o kazni.

- branilac okrivljenih Momčila Mijatovića i AA, advokat Velimir Golubović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, da ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

- branilac okrivljenog BB, advokat Duško Vilotijević zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, da ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da preinači pobijane odluke u delu odluke o pravnoj kvalifikaciji, kao i odluke o kazni u odnosu na okr. BB.

- branilac okrivljenog VV, advokat Miroslav Dmitrović zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, da ukine pobijane presude ili da preinači pobijane odluke tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav. 2 ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Momčila Mijatovića, advokata Duška Vilotijevića i okrivljenih Momčila Mijatovića i AA, advokata Velimira Golubovića, su neosnovani, dok su zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Duška Vilotijevića i okrivljenog VV, advokata Miroslava Dmitrovića, nedozvoljeni.

Branilac okrivljenog Momčila Mijatovića, advokat Duško Vilotijević i branilac okrivljenih Momčila Mijatovića i AA, advokat Velimir Golubović, u zahtevima za zaštitu zakonitosti ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodeći kao nezakonit dokaz video snimak sigurnosnih kamera sa kuće ĐĐ i EE iz ... od 21.08.2021. godine.

Branilac okrivljenog Momčila Mijatovića, advokat Duško Vilotijević, u zahtevu navodi da su Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i Zakonom o privatnom obezbeđenju, regulisani način postavljanja i korišćenja sigurnosnih kamera i da se postavljanje kamere kvalifikuje kao obrada podataka o ličnosti, da je za postavljanje kamere neophodna saglasnost, odnosno licenca Ministarstva unutrašnjih poslova, te da i u slučaju dobijanja licence ista ne može služiti za snimanje javnih površina, već isključivo privatnih poseda. U konkretnom slučaju događaj se odigrao na javnoj površini – državnom putu drugog reda i zbog toga ovaj dokaz nije mogao biti korišćen u krivičnom postupku. Dalje je naveo da je snimanje javnih površina dozvoljeno državnim organima u smislu člana 286. Zakona o bezbednosti javnog saobraćaja. Pored toga, radi se o nezakonitom dokazu jer je postupljeno i protivno odredbi člana 147. stav 3. ZKP s obzirom da originalni video nije dostavljen sudu već se radi o montiranim isečcima, te da ne postoji potvrda o privremeno oduzetim predmetima video zapisa od vlasnika. Osim toga, prekršene su i odredbe člana 152. stav 3. ZKP jer se pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju elektronski zapisi preduzima po naredbi suda, koje naredbe nije bilo u konkretnom slučaju, pa branilac okrivljenog ističe da je ovako pribavljen dokaz nezakonit i po načinu pribavljanja i sam po sebi, u smislu člana 16. stav 1. ZKP.

Sporni video snimak je, po navodima branioca okrivljenih Momčila Mijatovića i AA, advokata Velimira Golubovića, pribavljen suprotno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, Zakonu o privatnom obezbeđenju, kao i odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Predmetni snimak sadrži video zapis koji prikazuje državni put kojim se odvija saobraćaj. Sistem video nadzora je predmet koji se prikuplja kao dokaz u predistražnom postupku na osnovu ovlašćenja iz člana 286. ZKP, te je policija ovlašćena da ga oduzme i o tome sačini zapisnik ili službenu belešku i izda pisanu potvrdu, sve u smislu člana 150., 152. i 157. stav 4. ZKP, što u konkretnom slučaju nije učinjeno, na koji način je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Navode sadržane u zahtevima za zaštitu zakonitosti, branioci okrivljenog Momčila Mijatovića, advokat Duško Vilotijević, kao okrivljenih Momčila Mijatovića i AA, advokat Velimir Golubović, isticali su i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su žalbeni navodi u pogledu izvedenog dokaza – snimka sigurnosnih kamera, neosnovani, s obzirom da je snimak sigurnosnih kamera pribavljen u skladu sa zakonom. Drugostepeni sud je u obrazloženju presude Kž1 131/23 od 05.04.2023. godine, dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav da navedeni dokaz, čiju zakonitost osporavaju branioci, predstavlja zakonit dokaz na kome se može zasnivati sudska odluka i da je isti pribavljen u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku (strana 5 stav jedan i dva drugostepene presude), koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

I po nalaženju Vrhovnog suda, snimci sigurnosnih kamera postavljeni iz razloga bezbednosti su dokazi podobni za utvrđivanje činjenica, a kako su isti isprave, koje su u smislu člana 138. ZKP pregledane na glavnom pretresu, pri čemu niko od okrivljenih nije osporio njihovu autentičnost, to se radi o dokazima koji su po načinu pribavljanja i izvođenja u krivičnom postupku zakoniti.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da pobijanim odlukama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Momčila Mijatovića, advokata Duška Vilotijevića, kao okrivljenih Momčila Mijatovića i AA, advokata Velimira Golubovića.

Pored toga, u zahtevu za zaštitu zakonitosti istih branilaca, navodi se da se pobijane presude zasnivaju na zapisniku o saslušanju okrivljenog Momčila Mijatovića pred VJT u Kraljevu od 22.08.2021. godine, koji zapisnik je trebalo izdvojiti kao nezakonit dokaz, u smislu odredbe člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog Momčila Mijatovića, advokat Duško Vilotijević, u zahtevu ističe, da je prilikom saslušanja okrivljenog Momčila Mijatovića pred VJT u Kraljevu prekršena odredba člana 300. ZKP koja propisuje da saslušanju okrivljenog mogu prisustvovati samo okrivljeni i njegov branilac, a u konkretnom slučaju poverljivom razgovoru su prisustvovali i policijski službenik ŽŽ i policijski službenik ZZ, što je u suprotnosti sa odredbama ZKP.

Branilac okrivljenih Momčila Mijatovića i AA, advokat Velimir Golubović, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe kao nezakonit dokaz u smislu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP zapisnik o saslušanju okrivljenog Momčila Mijatovića pred OJT u Kraljevu od 21.08.2021. godine. Branilac ukazuje da je u zapisniku navedeno da je okrivljenom omogućen uvid u potvrdu o privremeno oduzetim predmetima i zapisnik o pretresanju, kojih nema u spisima predmeta, niti ih je bilo, da je službeno lice u zapisnik uneo neistinite podatke, te da se radi o falsifikovanju službene isprave i da se na tako pribavljenom dokazu ne može zasnivati presuda jer zapisnik kao službeni spis, mora biti u potpunosti istinit, a ne samo delimično, koje nepravilnosti tokom postupka nisu otklonjene.

Izneti navodi branioca okrivljenih Momčila Mijatovića i AA, advokata Velimira Golubovića, kao i advokata Duška Vilotijevića se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 300. ZKP, koja određuje prisustvo dokaznim radnjama, predviđena je obaveza za javnog tužioca da određeno lice pozove radi prisustvovanja dokaznim radnjama, pa prisustvo policijskih službenika u konkretnoj situaciji ne znači povredu te odredbe, kako se neosnovano u zahtevu navodi.

Odredbom člana 232. stav 1. ZKP propisano je da će se o svakoj preduzetoj radnji u toku postupka sastaviti zapisnik. Članom 233. stav 2. ZKP propisano je da zapisnik treba da sadrži bitne podatke o toku i sadržini preduzete radnje, dok je članom 235. stav 9. propisano da ukoliko je bilo prigovora u pogledu sadržine zapisnika, ti prigovori će se navesti u zapisniku.

Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da zapisnik o saslušanju okrivljenog Momčila Mijatovića pred OJT u Kraljevu od 21.08.2021. godine, sadrži sve što je po zakonu potrebno, pa navedeni tekst koji je unet u zapisnik o saslušanju okrivljenog čini deo formularnog obrasca zapisnika o saslušanju okrivljenog, a koji nije prilagođen konkretnom slučaju, te uneti deo teksta koji se ne odnosi na konkretan događaj, ne čini zapisnik nezakonitim dokazom. Pri tome je sud imao u vidu mogućnost prigovora na zapisnik, a koji prigovor nije istican, već su okrivljeni Momčilo Mijatović i njegov branilac advokat Željko Perović, zapisnik potpisali bez primedbi.

Iznete navode zahteva branioci okrivljenih Momčila Mijatovića i AA, isticali su i u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su žalbeni navodi u pogledu dokaza – zapisnika o saslušanju okrivljenog Momčila Mijatovića, neosnovani i, u obrazloženju presude Kž1 131/23 dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav da navedeni dokaz, čiju zakonitost osporava branilac, predstavlja zakonit dokaz na kome se može zasnivati sudska odluka (strana 6 stav dva drugostepene presude), koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da pobijanim odlukama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Momčila Mijatovića, advokata Duška Vilotijevića i branioca okrivljenih Momčila Mijatovića i AA, advokata Velimira Golubovića.

Osim toga, branilac okrivljenih Momčila Mijatovića i AA, advokat Velimir Golubović u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i istu obrazlaže navodima da krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim nije krivično delo. Branilac u zahtevu ističe da je oštećeni VV pre nego što je zadobio tešku telesnu povredu „uspeo da se izdvoji iz tuče“ i „prestao da se tuče“, te kako je ta povreda jedina koja je nastupila u ovom događaju i čije postojanje predstavlja objektivni element krivičnog dela iz člana 123. KZ, a ista nije nastala za vreme tuče, nije bilo mesta primeni krivičnog zakonika i osudi okrivljenog za navedeno krivično delo.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Momčila Mijatovića i AA, advokata Velimira Golubovića, po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani.

Odredbom člana 123. Krivičnog zakonika propisano je da će se kazniti lice koje učestvuje u tuči u kojoj je neko lišen života ili je drugom nanesena teška telesna povreda.

U izreci prvostepene presude navedeno je da je pored ostalih okrivljenom AA i dr., stavljeno na teret da su “postupajući kao uračunljiva lica, svesni svog dela i hteli njegovo izvršenje i svesni da je njihovo delo zabranjeno, učestvovali u tuči u kojoj su drugom nanesene teške telesne povrede kojima je doveden u opasnost život povređenog, usled čega je nastupila smrt povređenog lica, na taj način što su....tokom proslave veridbe, a nakon kraće verbalne rasprave između okr. VV i okr. AA započeli fizički obračun u kome su učestvovali okr. VV i oštećeni sada pok. VV sa jedne strane i okr. Momčilo Mijatović, okr. AA, okr. BB i okr. II sa druge strane, tokom kojeg su međusobno razmenjivali udarce.... dok je oštećeni sada pok. VV uspeo da se izdvoji iz tuče i izađe na ulicu izvan dvorišta, ali je okr. Momčilo Mijatović pošao za njim, sustigao ga i zadao mu još jedan udarac rukom stisnutom pesnicom u predelu glave od kog udarca je oštećeni pao na leđa na asfalt i udario levom polovinom potiljačnog predela u čvrstu podlogu i izgubio svest...“

U konkretnom slučaju, u izreci prvostepene presude, opisani su subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ, koja se odvijala kontinuirano između više lica – okrivljenih i oštećenog, tako da se radilo o tuči kao jednom događaju, koji je imao više različitih učesnika, među kojima i okr.AA, čije je učešće u tuči opisano, a odvijao se prvo u dvorištu, pa na ulici i tokom koga je oštećeni sad pok. VV izgubio život. Prema tome, Vrhovni sud nalazi da su u izreci prvostepene presude opisane radnje svakog od učesnika kritičnog događaja – tuče, te sama činjenica da su se dva lica i to oštećeni sada pok. VV i okr. Momčilo Mijatović u jednom trenutku izdvojili od ostalih učesnika, ne čini prekid toka događaja - tuče, već se radi o kontinuiranom događaju sa više učesnika koji su preduzeli različite radnje.

Po nalaženju Vrhovnog suda, opisane radnje, koje je okrivljeni AA preduzeo, sadrže sve subjektivne i objektivne elemente krivičnog dela iz člana 123.KZ, a kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Pored toga, branilac okrivljenih Momčila Mijatovića i AA, advokat Velimir Golubović, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenih učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP time što je u donošenju drugostepene presude koja se pobija zahtevom, učestvovalo veće od troje sudija Apelacionog suda u Kragujevcu, od kojih dvoje sudija i to sudija Radoman Sparić, kao predsednik veća i Zlata Nestorović, kao član veća, a koje su morale biti izuzete od meritornog odlučivanja, iz razloga što su navedene sudije učestvovale ili kao predsednici ili članovi veća koja su odlučivala o žalbama izjavljenim protiv rešenja o određivanju, odnosno produženju pritvora okrivljenom Momčilu Mijatoviću, pa je kod navedenih sudija bilo formirano predubeđenje visokog nivoa koje dovodi u sumnju njihovu pristrasnost.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Momčila Mijatovića i AA, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji je morao biti izuzet od vršenja sudijske dužnosti.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, propisano je, između ostalog, da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom.

Iz spisa predmeta proizlazi da je pobijana presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 131/23 od 05.04.2023.godine doneta u veću sastavljenom od sudija Radomana Sparića, predsednika veća i sudije Zlate Nestorović i sudije Milene Petrović, članova veća.

Prema stanju u spisima predmeta, rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž2 148/22 od 09.03.2022. godine, donetog u veću sastavljenom od sudija, Radomana Sparića, predsednika veća, sudija Zlate Nestorović i Zorice Đurić, članova veća, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Momčila Mijatovića, advokata Velimira Golubovića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu Kv 40/22 od 25.02.2022.godine, kojim je prema okrivljenom Momčilu Mijatoviću produžen pritvor, u kom se nalazi po rešenju Višeg suda u Kraljevu Kpp 15/21 od 22.08.2021. godine na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP. Rešenjima Apelacionog suda u Kragujevcu Kž2 522/22 od 05.09.2022.godine i Kž2 685/22 od 27.10.2022. godine, donetim u veću sastavljenom od sudija Radomana Sparića, predsednika veća i sudije Zlate Nestorović i sudije Milene Petrović, članova veća, odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog Momčila Mijatovića, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu Kv 134/22 od 15.08.2022.godine i branioca okrivljenog Momčila Mijatovića, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu Kv 185/22 od 13.10.2022.godine, kojim rešenjima je prema okrivljenom Momčilu Mijatoviću produžen pritvor.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, u pojedinim situacijama višestrukih procesnih uloga sudije, može se pojaviti sumnja u nepristrasnost sudije, koja je takvog kvaliteta da zahteva njegovo izuzeće od sudijske dužnosti.

Učestvovanje sudije u odlučivanju o pritvoru u istom predmetu, po pravilu, ne predstavlja razlog za njegovo obavezno izuzeće, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog. Prema tome, reč je o faktičkom pitanju koje se procenjuje u svakom pojedinačnom predmetu.

U konkretnom slučaju učešće sudija Radomana Sparića, Zlate Nestorović i Milene Petrović koji su učestvovali u donošenju pobijane drugostepene presude, a prethodno učestvovali nekoliko puta u različitom sastavu veća koje je odlučivalo o žalbama izjavljenim protiv rešenja o produženju pritvora, nije takvog kvaliteta da bi dovelo u pitanje pretpostavku nepristrasnosti ovih sudija.

Vrhovni sud, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, nalazi da su sudije Radoman Sparić, Zlata Nestorović i Milena Petrović odlučujući o žalbama na rešenje o produženju pritvora isključivo bavile razlozima za pritvor, a što se jasno i navodi u samim rešenjima Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž2 148/22 od 09.03.2022. godine, Kž2 522/22 od 05.09.2022.godine i Kž2 685/22 od 27.10.2022. godine. Prilikom odlučivanja, navedene sudije se nisu bavile ni opravdanom sumnjom, niti ocenom dovoljnosti dokaza i njihovim kvalitetom, već samo osnovanom sumnjom u smislu člana 211. stav 1. ZKP i razlozima za pritvor iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, pa se njihovo učestvovanje u donošenju ovih rešenja ne može poistovetiti sa stavom veća koje odlučuje o potvrđivanju optužnice u smislu bitne povrede odredaba krivičnog postupka zbog koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da pobijanim odlukama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Momčila Mijatovića i AA, advokata Velimira Golubovića.

Osim toga, branilac okrivljenog Momčila Mijatovića, advokat Duško Vilotijević, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe navode obdukcionog zapisnika, te kontradiktornost nalaza i mišljenja sudskih veštaka obducenata dr Miloša Todorovića i nalaza i mišljenja Instituta za sudsku medicinu „Dr Milovan Milovanović“ iz Beograda, kao i navode sudskih veštaka sa glavnog pretresa tokom krivičnog postupka, opširno navodeći šta je ko od sudskih veštaka u svom iskazu naveo, kao i dajući sopstvenu analizu i tumačenje navoda veštaka i obdukcionog zapisnika, na koji način branilac osporava utvrđeno činjenično stanje. Međutim, Vrhovni sud se nije upuštao u razmatranje ovih navoda zahteva, jer pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavlja razlog zbog kog okrivljeni preko branioca mogu podneti ovaj vanredni pravni lek, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Branilac okrivljenog BB, advokat Duško Vilotijević, u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, ali istu obrazlaže osporavanjem ocene dokaza i zaključaka nižestepenih sudova. Branilac u zahtevu iznosi sopstvenu ocenu toka događaja, opširno analizira izjave veštaka i obdukcioni zapisnik, te daje svoje tumačenje nastanka povreda kod oštećenog, kao i uzroka smrti oštećenog. Pored toga, branilac daje sopstveno tumačenje pojma tuče, kao i odvijanja toka događaja, navodeći da se radi o dva odvojena događaja u dvorištu i van dvorišta, čime u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i drugostepenom presudom, u smislu odredbe člana 440. ZKP.

Branilac okrivljenog VV, advokat Miroslav Dmitrović zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2 tačka 2) ZKP, ukazujući da u prvostepenoj presudi nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, dok su dati razlozi potpuno nejasni i suprotni zapisnicima i iskazima datim u toku postupka, kao i da je izreka prvostepene presude nerazumljiva i protivrečna. Branilac dalje polemiše sa ocenom dokaza i iskaza ispitanih svedoka, kao i činjeničnim stanjem utvrđenim u prvostepenoj presudi u pogledu trajanja tuče, daje svoje tumačenje da se u konkretnoj situaciji radilo o dva potpuno odvojena događaja u dvorištu i van njega, na koji način branilac polemiše sa utvrđenim činjeničnim stanjem, odnosno pobija presude zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485 stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2 tačka 2) ZKP, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud, zahteve za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Duška Vilotijevića i branioca okrivljenog VV, advokata Miroslava Dmitrovića, ocenio kao nedozvoljene.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao ni povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Momčila Mijatovića, advokata Duška Vilotijevića i okrivljenih Momčila Mijatovića i AA, advokata Velimira Golubovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP odlučio kao u stavu I izreke presude i zahteve odbio kao neosnovane, a zahteve za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Duška Vilotijevića i okrivljenog VV, advokata Miroslava Dmitrovića je odbacio, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i odlučio kao u stavu II izreke presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić