Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 483. st.1. i 3. ZKP, branilac okrivljenog S.B., advokat V.J., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede Zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP-a, te iz člana 438. stav 1. tačka 11. i člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, sve u vezi sa članom 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude, u pogledu pravne kvalifikacije vezano za krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ i da okrivljenog oslobodi od optužbe u pogledu krivičnog dela iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odluku.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu branioca okrivljenog, uz primenu člana 604. ZKP („Sl. glasnik RS“, broj 72/2011), našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Neosnovano se u zahtevu branioca okrivljenog S.B. pravnosnažne presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP, navodima da prvostepenom presudom, u stavu 2. izreke, nije potpuno rešen predmet optužbe. Naime, odbrana stoji na stanovištu da je ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka učinjena od strane prvostepenog suda kada su iz izreke prvostepene presude izostavljeni navodi označeni u tački 2. dispozitiva optužnice i to: „...na taj način što je nalazeći se u bekstvu po izvršenom krivičnom delu ubistvo opisano pod stavom 1. ove izreke, najpre krećući se svojim vozilom marke ... iz sela Manastirice, Opština Petrovac, u pravcu Kučeva, a zatim u narednom periodu menjajući prevozna sredstva radi promena mesta boravka i krijući se na području Opština Majdanpek i sela Mosan, Opština Donji Milanovac, a potom dana 20.03.2012. godine u naselju Petrovac, sve vreme uz sebe nosio predmetno oružje i municiju, da bi po intervenciji MUP-a PU Požarevac, pri preduzetoj poteri za okrivljenim, isti bio uočen i lišen slobode u Petrovcu, kada je od njega uz potvrdu oduzeto predmetno oružje i municija“.

Međutim, kako je prvostepeni sud izostavljanjem dela navoda iz tačke 2. dispozitiva optužnice javnog tužioca samo izbegao ponavljanje opisanih okolnosti i činjenica u stavu 2. izreke prvostepene presude, te je suštinski iz ovog dela izostavljen jedino opis prevoznog sredstva i mesta gde se kretao koje je okrivljeni u navedenom periodu koristio, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u redovnom krivičnom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP, na koje se neosnovano ukazuje u zahtevu. Osim toga, na ovu povredu je odbrana neosnovano ukazivala u žalbenom postupku, o čemu je apelacioni sud već dao razloge u svojoj presudi, koje razloge ovaj sud prihvata, te, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na iste upućuje.

Zahtevom se ukazuje na bitnu povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, koja članom 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, nije predviđena kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca. Međutim, ova povreda se obrazlaže na način koji ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, što je dozvoljeni zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti i to navodima da između krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ i krivičnog dela iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, ne može postojati sticaj s obzirom da činjenično stanje, kako je to opisano u stavu 2. izreke prvostepene presude, te da isto u stvari predstavlja ponašanje učinioca posle izvršenog krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ, dok se nalazio u bekstvu zbog njegovog izvršenja, a oružje koje je nosio sa sobom je samo sredstvo kojim je izvršio krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ. Odbrana smatra da se u konkretnom slučaju radi o tzv. prividnom realnom sticaju kada učinilac sa dve ili više radnji ostvari obeležja više krivičnih dela, ali se zbog jedinstva radnji i ostalih subjektivnih okolnosti uzima da postoji samo jedno krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud i ove navode iz zahteva ocenjuje kao neosnovane, a kako je ista povreda neosnovano isticana u žalbi branioca okrivljenog i o istoj apelacioni sud već dao razloge, iste razloge prihvata i ovaj sud i na njih upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Branilac okrivljenog u predmetnom zahtevu ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP, detaljnim prikazom istih, a navodima: da prvostepeni sud pojedinačno izvedene dokaze nije na pravilan način cenio niti je iste doveo u međusobnu logičnu vezu; da je prvostepeni sud odbio da izvede drugo veštačenje, pored već izvršenog veštačenja od strane specijalne zatvorske bolnice u Beogradu; da su iskazi svedoka S.Z., I.B., LJ.Ž. i I.Č., pogrešno ocenjeni; da je sud pogrešno kao olakšavajuću okolnost – vezano za stav 2. izreke prvostepene presude, cenio priznanje okrivljenog a da takvog priznanja nije bilo,.... se pobija pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja, u smislu odredbe člana 440. ZKP.

Kako povrede odredabe člana 438. stav 1. tačka 11. i odredbe člana 440. ZKP, nisu predviđene kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, o ovim navodima Vrhovni kasacioni sud nije odlučivao.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 491. stav 1. ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                   Predsednik veća-sudija

Olgica Kozlov,s.r.                                                         Dragiša Đorđević,s.r.