Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu ističe da je prilikom donošenja pobijanih rešenja primenjen zakon koji se ne može primeniti i tako, iako je u zahtevu ne označava, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Prema navodima zahteva, nižestepeni sud je okrivljenom pritvor odredio na osnovu člana 22. stav 1. tačka 1) Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, određujući da će pritvor trajati „najduže do izvršenja odluke o izručenju ali ne duže od godinu dana od dana pritvaranja navedenog lica“, što je, po mišljenju branioca, suprotno Ustavu Republike Srbije, potvrđenom međunarodnom ugovoru i Zakoniku o krivičnom postupku, koji su u konkretnom slučaju morali biti primenjeni. Pritvor prema okrivljenom je mogao biti određen samo na osnovu Ugovora između Republike Srbije i Republike Hrvatske o izručenju i to konkretno na osnovu člana 21. stav 1. i 6. i člana 31. stav 1. koji, ako tim ugovorom nije drugačije određeno, upućuje da se u vezi izručenja i pritvora na teritoriji zamoljene države, primenjuje pravo zamoljene države, što bi u konkretnom slučaju, bila primena člana 215. stav 1. ZKP koja propisuje da se na osnovu rešenja sudije za prethodni postupak, okrivljeni može zadržati u pritvoru najviše tri meseca od dana lišenja slobode, uz obavezu da sudija za prethodni postupak, i bez predloga stranaka i branioca, po isteku svakih 30 dana ispita da li još postoje razlozi za pritvor i donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora. Shodno navedenom, branilac u zahtevu ukazuje da nižestepeni sud u svom rešenju nikako nije mogao odrediti da pritvor prema okrivljenom može trajati najduže godinu dana. U prilog navedenog zaključka, prema navodima zahteva, govori i član 21. stav 1. Ugovora između Republike Srbije i Republike Hrvatske o izručenju kojim je propisano da pritvor može trajati najduže 40 dana od dana pritvaranja. Pored navedenog, branilac ukazuje da prilikom određivanja pritvora nižestepenom sudu bila dostavljena samo međunarodna poternica Interpola Beograd broj 11-5743-5-33/23 raspisana na zahtev Interpola Zagreb, ali ne i celokupni spisi predmeta iz kojih bi se nesumnjivo moglo utvrditi da li su u tom trenutku bili ispunjeni zakonski uslovi za izručenje niti da li postoji osnovana sumnja da je okrivljeni učinio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, a što je suprotno članu 31. stav 1. Ugovora između Republike Srbije i Republike Hrvatske o izručenju.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, se po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je od strane Uprave za međunarodnu operativnu policijsku saradnju, INTERPOL, EVROPOL, SELEK, Beograd, za okrivljenim AA raspisana „crvena“ međunarodna poternica sa merom „hapsiti“ broj 11-5473-5-33/23 od 11.02.2023. godine (broj predmeta INTERPOL-a 2022/84238) po zahtevu INTERPOL-a Zagreb, radi krivičnog gonjenja zbog krivičnog dela protiv braka, porodice i dece-kršenje dužnosti iz člana 172. stav 1. i 2. Krivičnog zakona Republike Hrvatske.

Na osnovu navedene međunarodne poternice okrivljeni AA uhapšen je 29.04.2023. godine i sproveden sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Vranju koji je istog dana nakon što je utvrdio istovetnost okrivljenog, u prisustvu branioca po službenoj dužnosti obavestio okrivljenog o razlozima dovođenja, što je i konstatovao na zapisniku Kre 4/23 od 29.04.2023. godine, na kojem se okrivljeni izjasnio da je saglasan da Republici Hrvatskoj bude izručen po pojednostavljenom postupku.

Nakon saslušanja okrivljenog, sudija za prethodni postupak Višeg suda u Vranju je okrivljenom AA, na osnovu člana 22. stav 1. tačka 1. i člana 26. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, pobijanim rešenjem Kre 4/23 od 30.04.2023. godine, odredio pritvor.

Rešenjem Višeg suda u Vranju Kv 120/23 od 12.05.2023. godine utvrđeno je da su ispunjene zakonske pretpostavke za izručenje okrivljenog AA, državi molilji Republici Hrvatskoj, radi krivičnog gonjenja zbog krivičnog dela protiv braka, porodice i dece-kršenje dužnosti iz člana 172. stav 1. i 2. Krivičnog zakona Republike Hrvatske, koje je po pojednostavljenom postupku dozvoljeno rešenjem ministra pravde Republike Srbije broj 713-01-01432/2023-08 od 07.06.2023. godine.

Pojednostavljeno izručenje, regulisano je u članu 23. Ugovora između Republike Srbije i Republike Hrvatske o izručenju, tako što je u stavu 1. ovog člana propisano da zamoljena država može da lice čije se izručenje, odnosno privremeno pritvaranje radi izručenja zahteva, izruči po pojednostavljenom postupku, ako ono pred nadležnim sudom zamoljene države izričito izjavi da je saglasno sa ovakvim načinom izručenja i ako su ispunjene pretpostavke za izručenje, a u stavu 3. da izručenje po pojednostavljenom postupku ima dejstvo izručenja u redovnom postupku.

Zakonom o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima („Službeni glasnik RS“, broj 20/2009) u članu 1. propisano je da se ovim zakonom uređuje postupak pružanja međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima, u slučajevima kada ne postoji potvrđeni međunarodni ugovor ili kada određena pitanja njime nisu uređena.

U članu 22. stav 1. navedenog zakona propisano je da nakon saslušanja istražni sudija može odrediti pritvor: 1) ako postoje okolnosti koje ukazuju da će se lice čije izručenje se zahteva sakriti ili pobeći u cilju ometanja postupka odlučivanja o zamolnici ili sprovođenja izručenja; 2) ako postoje okolnosti koje ukazuju da će lice čije izručenje se zahteva ometati prikupljanje dokaza u postupku izručenja ili u krivičnom postupku pred sudom države molilje. U stavu 2. istog člana određeno je da pritvor može trajati najduže do izvršenja odluke o izručenju, ali ne duže od godinu dana od dana pritvaranja lica čije izručenje se zahteva. Po isteku svaka dva meseca od pravnosnažnosti rešenja o određivanju pritvora sud po službenoj dužnosti ispituje da li postoje razlozi za produženje ili ukidanje pritvora. U članu 24. regulisano je podnošenje zahteva za pritvaranje pre podnošenja zamolnice, pa je, između ostalog, u stavu 4. propisano da se pod uslovom uzajamnosti, raspisana međunarodna poternica smatra zahtevom.

U članu 26. stav 1. istog zakona propisano je da nakon saslušanja dovedenog lica istražni sudija može odrediti pritvor, a u stavu 2. da će rešenje o određivanju pritvora i pouku o roku za podnošenje zamolnice istražni sudija bez odlaganja dostavlja nadležnom organu države molilje u skladu sa članom 24. stav 3. ovog zakona, o čemu obaveštava javnog tužioca.

U konkretnom slučaju, protiv okrivljenog AA raspisana je međunarodna poternica, koja se smatra zahtevom za privremeno pritvaranje, pa je sudija za prethodni postupak nižestepenog suda, našao da postoji osnov za određivanje pritvora i na osnovu člana 22. stav 1. tačka 1) u vezi člana 26. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, okrivljenom odredio pritvor, a imajući u vidu da je okrivljeni pristao na izručenje po pojednostavljenom postupku. Odlučujući o pritvoru, sudija za prethodni postupak, pravilno je primenio Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, jer Ugovor između Republike Srbije i Republike Hrvatske o izručenju, upućuje na primenu domaćeg prava prilikom određivanja pritvora, a što je u pogledu osnova i razloga za određivanje pritvora i njegovog trajanja upravo Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, a ne navedeni ugovor i Zakonik o krivičnom postupku kako to branilac pogrešno smatra. Ovo iz razloga što navedena pitanja nisu uređena potvrđenim međunarodnim ugovorom-Ugovorom između Republike Srbije i Republike Hrvatske o izručenju, pa se s obzirom na to da je reč o pružanju međunarodne pravne pomoći, ne primenjuje Zakonik o krivičnom postupku, već Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima koji u članu 21. i 26. detaljno reguliše pritvor.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da je u konkretnom slučaju pravilno primenjen Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, dakle primenjeno je domaće pravo na čiju primenu prilikom određivanja pritvora upravo upućuje Ugovor između Republike Srbije i Republike Hrvatske o izručenju, pa su stoga neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a vezano za nepravilnu primenu napred navedenih propisa.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da izreka prvostepenog rešenja ne sadrži podatke iz člana 213. stav 2. ZKP i tako, po oceni ovog suda, ukazuje na narazumljivost izreke, odnosno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, dok navodima da pobijana rešenja ne sadrže obrazloženje osnova i razloga za određivanje pritvora, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koje Vrhovni sud nije razmatrao obzirom da navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

U ostalim navodima zahteva branilac polemiše o ispunjenosti uslova za izručenje, pa se Vrhovni sud nije upuštao u njihovo razmatranje jer se u ovom delu zahtev ne odnosi na pobijana pravnosnažna rešenja protiv kojih je podnet.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dalibora Mitića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić