Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.O. je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa između ostalih u članu 485. stav 1. tačka 1) ZKP, kao razlog predviđena je povreda zakona.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome, okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakona propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač.1) do 3) i članu 441. st.3. i 4. učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom. Branilac okrivljenog koji ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti sam okrivljeni u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti isključivo iz razloga propisanih članom 485. stav 4. ZKP.

Branilac okrivljenog B.O. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pravosnažna presuda doneta uz učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, koja se ogleda u tome što je izreka prvostepene presude nerazumljiva, jer se iz iste ne vidi kad je krivično delo izvršeno, odnosno da li su oštećena lica oštećena jednom ili sa više radnji izvršenja krivičnog dela, zbog čega je prema navodima zahteva, nejasno da li se radi o jednom ili dva krivična dela ili je u pitanju produženo krivično delo.

Imajući u vidu da navedena povreda odredaba krivičnog postupka nije dozvoljen zakonski razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to je zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog pravnosnažnu presudu pobija i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodima da je izreka presude protivrečna sama sebi, te da su razlozi presude protivrečni izreci u pogledu roka u kome je okrivljeni trebalo da izvrši citirane pravnosnažne sudske odluke, a da u obrazloženju presude nisu dati razlozi o vrsti umišljaja kod okrivljenog.

S obzirom na to da navedena povreda zakona ne predstavlja razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u pogledu iznetih navoda ocenio nedozvoljenim.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog se formalno poziva na povredu Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, ističući da delo okrivljenog nije krivično delo i u vezi sa tim osporava činjenice u pogledu mogućnosti izvršenja navedenih pravnosnažnih sudskih odluka kao i ocenu odbrane okrivljenog i saslušanih svedoka.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se iznetim navodima zahteva, iako branilac formalno ukazuje na povredu Zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, koja je dozvoljen razlog za podnošenje zahteva od strane okrivljenog, pravnosnažnu presudu u suštini pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja što članom 485. stav 4. ZKP, nije predviđeno kao zakonski razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Pored toga, branilac okrivljenog predmetni zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda podnosi i zbog povreda Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, koje povrede zakona u zahtevu nisu konkretizovane.

Kako je Vrhovni kasacioni sud prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima (član 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP), delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP, i da sud odlučujući po zahtevu o zaštiti zakonitosti ukoliko razlozi za istaknute povrede zakona nisu navedeni, nema zakonsko ovlašćenje da po službenoj dužnosti ocenjuje u čemu se sastoje povrede zakona na koje se branilac u zahtevu poziva, pa je kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                       Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                     Bata Cvetković,s.r.