Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 12/15 od 11.05.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog LJ.S., a presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1421/14 od 18.02.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Novom Sadu zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podnela branilac okrivljenog LJ.S., advokat B.K., zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP, člana 439. tačka 3) ZKP i člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da ukine presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 12/15 od 11.05.2015. godine i predmet vrati tom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog, u zahtevu za zaštitu zakonitosti najpre ističe da su pobijane presude donete uz povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati, odnosno ističe to da je drugostepeni sud zasnovao presudu na žalbi Osnovnog javnog tužioca u Subotici, ali da žalbeni navodi tokom postupka nijednim dokazom nisu potvrđeni.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, činjenično stanje je, u pobijanoj presudi Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1421/14 od 18.02.2015. godine, utvrđeno na osnovu dokaza koji su u toku postupka izvedeni u svemu u saglasnosti sa Zakonikom o krivičnom postupku, pri čemu žalba Osnovnog javnog tužioca na prvostepenu presudu Osnovnog suda u Subotici sama za sebe ne predstavlja dokaz u ovom postupku. Pritom, po oceni ovog suda, okolnost da je Apelacioni sud u Novom Sadu drugačije cenio izvedene dokaze tokom postupka i zaključio da je okrivljeni kriv za predmetno krivično delo je u domenu ocene suda izvedenih dokaza i utvrđenog činjeničnog stanja u pobijanim presudama koje se zahtevom za zaštitu zakonitosti ne može pobijati.

Iz iznetih razloga, po nalaženju ovog suda neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog LJ.S. ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i to da je tokom drugostepenog postupka Apelacioni tužilac u Novom Sadu preinačio i promenio osnov za krivicu okrivljenog i to kako činjenično u odnosu na stav Osnovnog javnog tužioca, tako i u odnosu na odredbe pozitivnopravnog propisa iz oblasti saobraćaja koje je takođe izmenio, zbog čega branilac smatra da je optužba prekoračena, odnosno da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Međutim, po oceni ovog suda, izreka pobijane presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1421/14 od 18.02.2015. godine se ni činjenično ni blanketno ne razlikuje od optužnice Kt 1271/09 Osnovnog javnog tužioca u Subotici od 05.09.2011. godine, budući da je navedenom optužnicom okrivljenom stavljeno na teret da se kritičnom prilikom nije pridržavao saobraćajnih propisa iz člana 41. stav 2. i člana 51. stav 1. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima, a zbog nepridržavanja tih blanketnih propisa je okrivljeni pobijanim presudama i oglašen krivim, pri istom činjeničnom opisu predmetnog događaja. S tim u vezi, okolnost da je Apelacioni javni tužilac u Novom Sadu tokom drugostepenog postupka u svojoj završnoj reči pomenuo i druge odredbe Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, ostajući pritom kod blanketnih propisa iz optužnog akta, po nalaženju ovog suda, ne predstavlja prekoračenje optužnog akta.

Iz iznetih razloga, neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP i u vezi sa tim navodi da je pobijanim presudama okrivljenom izrečena zabrana upravljanja motornim vozilom „A“ i „B“ kategorije, što je protivno svim odredbama o kažnjavanju, te da zakon ne dozvoljava da se okrivljenom koji je oglašen krivim izrekne mera zabrane upravljanja vozilom koje po kategoriji ne pripada vozilu kojim je okrivljeni upravljao.

Kako je odredbom člana 86. stav 2. KZ propisano da će sud pri izricanju mere zabrane upravljanja motornim vozilom odrediti na koje se vrste i kategorije vozila zabrana odnosi, to su po oceni ovog suda, izneti navodi branioca okrivljenog neosnovani, budući da navedena zakonska odredba dozvoljava sudu da odredi više vrsta i kategorija vozila u odnosu na koja će izreći meru zabrane upravljanja motornim vozilom. Zbog iznetog neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Nadalje, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i to da su navodi iz izreke osporene drugostepene presude protivrečni razlozima presude i izvedenim dokazima, jer tokom postupka nije izveden nijedan dokaz koji ukazuje na to da okrivljeni kritičnom prilikom svoje vozilo nije držao pri desnoj ivici kolovoza, te da sud nije naveo razloge i okolnosti na osnovu kojih je izrekao krivičnu sankciju okrivljenom, budući da je prilikom izricanja zatvorske kazne neophodno za svakog okrivljenog ceniti i pravilno sagledati sve razloge koji se tiču vrste, a zatim i visine krivične sankcije. Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje na to da su razlozi dati u pobijanoj drugostepenoj presudi protivrečni njenoj izreci, kao i da presuda u odnosu na odluku o krivičnoj sankciji nema razloge, a čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a što nije zakonski razlog propisan u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojeg okrivljeni, odnosno njegov branilac, mogu podneti ovaj vanredni pravni lek, iz kojih razloga je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe i to da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, ali u obrazloženju svog zahteva ne navodi nijedan razlog zbog kojeg smatra da je pobijanim presudama došlo do navedene povrede zakona, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu kojim je zahtev odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio jer nema zakonom propisan sadržaj.

Zapisničar - savetnik                                                                                          Predsednik veća - sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                      Janko Lazarević,s.r.