.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 668/2016
02.06.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Ivanom Trkuljom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog D.N. i dr, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog - privatnog tužioca Z.N., advokata Z.J., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Šapcu – Sudska jedinica u Bogatiću K 302/15 od 01.12.2015. godine i Višeg suda u Šapcu Kž 62/16 od 29.02.2016. godine, u sednici veća održanoj 02.06.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog - privatnog tužioca Z.N., advokata Z.J., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Šapcu – Sudska jedinica u Bogatiću K 302/15 od 01.12.2015. godine i Višeg suda u Šapcu Kž 62/16 od 29.02.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Šapcu – Sudska jedinica u Bogatiću K 302/15 od 01.12.2015. godine okrivljeni D.N. i Z.N. su oslobođeni od optužbe da su izvršili po jedno krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ. Privatni tužilac Z.N. i protivtužilac D.N. su obavezani da sudu na ime paušala plate iznose od po 3.000,00 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja. Privatni tužilac Z.N. je obavezan da okrivljenom D.N. na ime troškova postupka isplati iznos od 72.000,00 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, dok je za iznos od 16.500,00 dinara njegov zahtev za naknadu troškova postupka odbijen kao neosnovan. Protivtužilac D.N. je obavezan da okrivljenom Z.N. na ime naknade troškova postupka plati iznos 19.960,00 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je za iznos od 29.790,00 dinara njegov zahtev za naknadu troškova odbijen kao neosnovan.
Presudom Višeg suda u Šapcu Kž 62/16 od 29.02.2016. godine delimično su usvojene žalbe branilaca okrivljenog – punomoćnika privatnog tužioca Z.N., pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Šapcu – Sudska jedinica u Bogatiću K 302/15 od 01.12.2015. godine i to samo u delu odluke o troškovima krivičnog postupka, tako što je Viši sud u Šapcu obavezao privatnog tužioca Z.N. da umesto 72.000,00 dinara na koliko je obavezan prvostepenom presudom okrivljenom D.N. na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 63.750,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, dok su u preostalom delu ove žalbe kao i žalba branioca okrivljenog – punomoćnika privatnog tužioca D.N. odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog – privatnog tužioca Z.N., advokat Z.J. u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude u delu koji se odnosi na priznate troškove krivičnog postupka D.N. i nepriznate troškove krivičnog postupka Z.N., kao i u delu kojim je okrivljeni D.N. oslobođen od optužbe.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku je propisano da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.
Odredbom člana 483. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, dok je u stavu 3. istog člana predviđeno da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizilazi da su ovlašćena lica za podnošenje ovog vanrednog pravog leka Republički javni tužilac, branilac i okrivljeni koji to može učiniti isključivo preko branioca.
Kako je Z.N. u predmetnom potupku imao svojstvo i okrivljenog i privatnog tužioca, te imajući u vidu da svojstvo privatnog tužioca ima u odnosu na deo odluke kojim je okrivljeni D.N. oslobođen od optužbe i na deo odluke kojim je on kao privatni tužilac obavezan da okrivljenom D.N. naknadi troškove postupka, a kako je u odnosu na te delove pobijanih presuda podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, to po oceni ovog suda, u odnosu na te delove pobijanih presuda isti nije ovlašćen u smislu odredbi čl. 482. stav 1. i 483. stav 1. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. U odnosu na troškove postupka koji su dosuđeni okrivljenom Z.N., ali u manjem iznosu nego što je tražio ovaj okrivljeni, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se radi o činjeničnom pitanju, jer ni branilac nije u zahtevu konkretno ukazao na povredu zakona kod odluke o troškovima, pa ni u ovom delu zahtev nije dozvoljen. Vrhovni kasacioni sud je stoga zahtev branioca okrivljenog – privatnog tužioca Z.N. u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.
U odnosu na troškove postupka koji su dosuđeni okr. Z.N., ali u manjem iznosu nego što je tražio ovaj okrivljeni, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se radi o činjeničnom pitanju, jer ni branilac nije u zahtevu konkretno ukazao na povredu zakona kod odluke o troškovima, pa ni u ovom delu zahtev nije dozvoljen.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 483. ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci rešenja.
Zapisničar - savetnik Predsednik veća - sudija
Ivana Trkulja Veselinović,s.r. Janko Lazarević,s.r.
