Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) Zakonika o krivičnom postupku, branilac okrivljene AA, u podnetom zahtevu ističe da je pravnosnažnom presudom optužba prekoračena, jer je prvostepeni sud u činjenični opis radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela datog u izreci pravnosnažne presude, uneo bitne subjektivne elemente bića krivičnog dela i to uračunljivost i svest o zabranjenosti dela, a koji elementi nesumnjivo nedostaju u privatnoj tužbi i bez kojih, saglasno članu 14. KZ, nema ni krivičnog dela. Sem toga, branilac okrivljene navodi da je protiv prve prvostepene presude žalbu izjavila samo i jedino okrivljena preko branioca, pa u konkretnom slučaju, nema zakonskih mogućnosti za uređenje tužbe nakon ukidanja prve prvostepene presude, na način što će biti dodati subjektvini elementi krivičnog dela u pitanju, koji optuženoj nisu stavljeni na teret privatnom tužbom, iz kojih razloga je učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je privatna tužilja, preko punomoćnika, podneskom od 09.02.2023. godine precizirala dispozitiv privatne tužbe, na taj način što je u činjenični opis dela uneto da je okrivljena postupala u uračunljivom stanju i bila svesna zabranjenosti svog dela.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presuda se može odnositi samo na lice koje optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe).

Po nalaženju Vrhovnog suda, sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude, obzirom da je izreka pravnosnažne presude identična sa dispozitivom privatne tužbe, precizirane podneskom od 09.02.2023. godine.

Shodno tome, ne stoje navodi zahteva da je sud uneo u izreku pravnosnažne presude subjektivne elemente – uračunljivost i svest o zabranjenosti dela, a kako to branilac pogrešno navodi.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da se pravnosnažna presuda odnosi na isto lice – okrivljenu AA i isto krivično delo – uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, za koje je okrivljena optužena, ocenjeni su kao neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Nadalje, odredbom člana 453. ZKP, propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije i krivičnog dela i krivične sankcije.

Iz spisa predmeta proizlazi da je ranija prvostepena presuda Osnovnog suda u Negotinu K 266/21 od 31.08.2022. godine, ukinuta rešenjem Višeg suda u Negotinu Kž1 51/22 od 19.12.2022. godine, samo po žalbi branioca okrivljene i da je nakon ukidanja prvostepene presude punomoćnik privatne tužilje podneskom od 09.02.2023. godine precizirao privatnu tužbu na taj način što je uneo reči: „u uračunljivom stanju“ i „svesna zabranjenosti svog dela“.

Prema stavu Vrhovnog suda, privatna tužilja nije izvršila prekoračenje u smislu dodavanja inkriminacije za predmetno krivično delo, što dalje znači da je okrivljenoj preciziranim optužnim aktom i dalje stavljeno na teret isto krivično delo – uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zaknika, kao i da je sud u ponovljenom postupku okrivljenu AA osudio na istu novčanu kaznu (40.000,00 dinara).

To što je, nakon ukidanja prvobitne prvostepene presude, punomoćnik privatne tužilje u optužni akt uneo da je okrivljena radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela učinila u uračunljivom stanju i da je bila svesna zabranjenosti svog dela, ne ukazuje na povredu zakona iz člana 453. ZKP – reformatio in peius, obzirom da je u privatnoj tužbi od 15.11.2021. godine opisan direktni umišljaj ( „bila svesna svog dela i htela njegovo izvršenje“), kojim je obuhvaćena i svest o zabranjenosti dela, dok se uračunljivost u toku krivičnog postupka podrazumeva, a ista u toku celog dokaznog postupka nije bila ni osporena.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi iz zahteva kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP.

U preostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.), što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva opredeljenje određene povrede zakona zbog koje okrivljeni, preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek (član 485. stav 4. ZKP) i obrazloženje u čemu se konkretno sastoji povreda zakona istaknuta u zahtevu, a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Branilac okrivljene AA, advokat Mladen Lekić, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, a koja povreda predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Međutim, u obrazloženju zahteva, branilac okrivljene ne opisuje u čemu se konkretno sastoji istaknuta povreda zakona, pa shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u napred navedenom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Vrhovni sud, prema izričitoj odredbi člana 489. stav 1. ZKP, ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ocenjuje koju konkretno povredu zakona ili drugi razlog su branioci imali u vidu prilikom podnošenja zahteva.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić