U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. A.Z. i dr, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okr. A.Z., adv. G.P. i adv. Z.S. i branioca okr. M.P., adv. S.M., podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu K 132/13 od 11.09.2013. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 1335/14 od 30.03.2015. godine, u sednici veća održanoj 08.09.2015. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih A.Z. i M.P., podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu K 132/13 od 11.09.2013. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 1335/14 od 30.03.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Nišu K 132/13 od 11.09.2013. godine, okr. A.Z. i okr. M.P. oglašeni su krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po tri godine. Istom presudom okr. N.M. oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a. stav 1. KZ, za koje delo mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine ne učini novo krivično delo.

Odlučujući o žalbama okr. A.Z., njegovog branioca i zajedničkoj žalbi okr. M.P. i njegovog branioca, Apelacioni sud u Nišu je presudom Kž1 1335/14 od 30.03.2015. godine, odbio žalbe kao neosnovane i prvostepenu presudu u stavu I izreke potvrdio, dok je u preostalom delu – stav II izreke, prvostepena presuda ostala neizmenjena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branioci okr. A.Z., adv. G.P. i adv. Z.S., zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. i 2. i člana 439. tačka 2. i 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, obe presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da se iste preinače u pogledu pravne ocene dela i okrivljeni oslobodi od kazne ili da mu se kazna ublaži;

- branilac okr. M.P., adv. S.M., zbog povrede zakona – član 74. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP i član 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, obe presude preinači u pogledu pravne ocene dela i okrivljenom izrekne uslovnu osudu ili da obe presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Nakon što je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioce, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih A.Z. i M.P. su neosnovani.

Branioci okr. A.Z. u zahtevu navode da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, jer su presude zasnovane na nedozvoljenom dokazu – odbrani okr. A.Z., koji se prilikom saslušanja u PU Niš 03.05.2013. godine branio ćutanjem.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, a osim toga ti navodi nisu ni tačni. Naime, prvostepeni sud je u razlozima presude na strani 5 u četvrtom stavu jasno naveo da se okr. A.Z. prilikom saslušanja u policiji branio ćutanjem a da je kasnije prilikom davanja odbrane pred istražnim sudijom i na glavnom pretresu u potpunosti priznao izvršenje krivičnog dela i krivicu, a prvostepeni sud je upravo i cenio odbranu okr. A.Z. datu pred istražnim sudijom i na glavnom pretresu.

Branioci okr. A.Z. u zahtevu ukazuju da je pobijanim presudama pogrešno primenjen krivični zakon i učinjena povreda iz člana 439. tačka 2. ZKP, s obzirom da je na radnje okr. A.Z. koje su kvalifikovane po članu 246. stav 1. KZ trebalo primeniti stav 5. navedenog člana imajući u vidu da je okr. A.Z. otkrio identitet lica od koga je nabavio opojnu drogu – okr. M.P., zbog čega ga je trebalo osloboditi od kazne.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim imajući u vidu da se okr. A.Z. prilikom saslušanja u policijskoj stanici dana 03.05.2013. godine branio ćutanjem, a činjenicu da je opojnu drogu nabavio od okr. M.P. priznao pred istražnim sudijom tek sledećeg dana 04.05.2013. godine, kada se i sam okr. M.P. prijavio u PU Niš i priznao da je on dao okr. A.Z. opojnu drogu. Prema tome, okr. A.Z. nije doprineo otkrivanju i procesuiranju okr. M.P., a što bi predstavljalo uslov za eventualnu primenu odredbe člana 246. stav 5. KZ. Osim toga sud i nije u obavezi da u svakom slučaju kada učinilac dela iz stava 1. do 4. člana 246. KZ otkrije od koga nabalja opojnu drogu istog oslobodi od kazne, već u svakom konkretnom slučaju sud procenjuje da li će eventualno primeniti beneficiju propisanu odredbom člana 246. stav 5. KZ.

Branilac okr. M.P., adv. S.M. u zahtevu za zaštitu zakonitosti najpre ukazuje na povredu prava na odbranu okrivljenog iz člana 74. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP, koja je učinjena time što je okrivljeni M.P. dana 10.05.2013. godine bez obaveštenja branioca izveden iz pritvorske jedinice i saslušan u svojstvu svedoka.

Stoji navod zahteva da je okr. M.P. dana 10.05.2013. godine, izveden iz pritvorske jedinice i bez prisustva branioca saslušan u svojstvu svedoka, međutim, zapisnik o saslušanju okrivljenog u svojstvu svedoka, rešenjem Višeg suda u Nišu Ki 61/13 od 13.05.2013. godine izdvojen je iz spisa i nije korišćen u predmetnom krivičnom postupku.

Navodi zahteva branioca okr. M.P. neosnovani su i u delu u kome branilac navodi da je u konkretnom slučaju radnje okrivljenog trebalo kvalifikovati po članu 246a. stav 1. KZ a ne po članu 246. stav 1. KZ, jer se u konkretnom slučaju radi samo o „držanju nabavljene droge za sopstvenu upotrebu“. Suprotno iznetim navodima zahteva, prvostepeni sud je iz činjeničnog stanja utvrđenog prvostepenom i potvrđenog drugostepenom presudom izveo pravilan zaključak o postojanju krivičnog dela i krivice okr. M.P. i pravilno primenio krivični zakon kada je radnje ovog okrivljenog kvalifikovao kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ.

Navodima branioca okr. M.P. da ni prvostepena ni drugostepena presuda ne sadrže razloge u pogledu činjenice da li se u konkretnom slučaju radi o „držanju droge za sopstvene potrebe“ kao i o „manjoj količini opojne droge“, kao i navodima branilaca okr. A.Z. da su nejasni i protivrečni razlozi prvostepenog suda o činjenicama koje su predmet dokazivanja a koje se odnose na pitanje da li ima mesta primeni člana 246. stav 5. KZ i oslobođenje okrivljenog od kazne, ukazuje se na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, koja povreda, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okr. A.Z. i okr. M.P. ocenio neosnovanim i na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                               Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                           Dragiša Đorđević,s.r.