Branilac okrivljenog AA, advokat Marko Njegomir, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev kao osnovan i utvrdi da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog AA, te da se pobijane pravnosnažne presude ukinu, a predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati i to, zapisniku o saslušanju okrivljenog AA u svojstvu osumnjičenog od 16.09.2020. godine. Kao razlog nezakonitosti tog dokaza branilac okrivljenog navodi da je zapisnik sačinjen suprotno odredbi člana 85. stav 3. ZKP, jer iz njegove sadržine proizilazi da su policijski službenici propustili da prilikom prvog saslušanja pozovu osumnjičenog da se izričito izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, uz upozorenje da će mu, ako ne izabere branioca, biti postavljen branilac po službenoj dužnosti. Po navodima branioca, saslušanje osumnjičenog je izvršeno, a da pri tom u zapisnik nije uneta izjava da se osumnjičeni izričito izjasnio o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, te se u smislu člana 85. stav 5. ZKP, na ovom iskazu okrivljenog ne može zasnivati presuda i navedeni zapisnik se ne može smatrati zakonitim dokazom.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog po oceni Vrhovnog kasacionog suda su neosnovani.

Po pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda zauzetom na sednici odeljenja od 26.10.2020. godine, zapisnik o saslušanju osumnjičenog sačinjen u smislu člana 289. stav 4. ZKP, u koliko osumnjičeni nije upozoren i nije se izjasnio u smislu člana 85. stav 3. ZKP, predstavlja u načelu nezakonit dokaz na kome se u smislu člana 85. stav 5. ZKP presuda ne može zasnivati. Međutim, u svakom konkretnom slučaju treba proceniti da li upozorenje dato okrivljenom i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca na zapisniku, ispunjava standard upozorenja koji odgovara uslovima iz člana 85. stav 3. ZKP. Pri tome treba imati u vidu zaključak Evropskog suda za ljudska prava iznet u presudi, u predmetu Almaši protiv Srbije od 08.10.2019. godine, broj predstavke 21388/15, da, bez obzira na konkretnu situaciju da nema izričite izjave okrivljenog o tome da li želi da lično angažuje branioca, okrivljeni je saradnjom sa braniocem po službenoj dužnosti, spremnošću da da izjavu u njegovom prisustvu i odsustvom bilo kakvih primedbi u vezi sa tim pitanjem, jasno pokazao da je prihvatio postavljenje branioca po službenoj dužnosti, te se ne može smatrati da je okrivljeni bio ograničen u slobodnom izboru branioca, pa time i nije bila ugrožena pravičnost krivičnog postupka u celini.

Dakle u svakom konkretnom slučaju, ukoliko upozorenje dato okrivljenom, te njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca iz člana 85. stav 3. ZKP, eksplicitno nije konstatovano u zapisniku o saslušanju okrivljenog, pozivanjem na navedenu zakonsku normu, pitanje da li upozorenje organa postupka i izjašnjenje okrivljenog ispunjavaju standard propisan odredbom člana 85. stav 3. ZKP i pravičnosti postupka kao celine, procenjuje sud, a od procene suda zavisi da li zapisnik o saslušanju osumnjičenog predstavlja zakonit ili nezakonit dokaz.

U konkretnom slučaju, okrivljenom AA su pre davanja iskaza saopštena njegova prava iz člana 68. stav 1. ZKP (prava okrivljenog) i omogućeno njihovo korišćenje, čime je ispunjena pretpostavka za zakonito saslušanje okrivljenog iz člana 85. stav 2. ZKP. Potom je okrivljeni pristao da u predistražnom postupku da svoj iskaz u prisustvu branioca po službenoj dužnosti – advokata Sonje Janković, a sa kojom je prethodno obavio poverljiv razgovor, nakon čega je svojom voljom dao iskaz. Zapisnik o saslušanju je potpisan od strane okrivljenog i branioca po službenoj dužnosti bez primedbi. Sve ove okolnosti je imao u vidu i Apelacioni sud, kao drugostepeni i o njima se izjasnio na strani 6. stav 1., na koje razloge i Vrhovni kasacioni sud upućuje, u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, navedena upozorenja data okrivljenom AA od strane organa postupka, njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca, kao i prihvatanje branioca po službenoj dužnosti i saradnja okrivljenog sa njim u konkretnom slučaju, u svemu ispunjavaju standarde propisane članom 85. stav 3. ZKP, zbog čega zapisnik PU za grad Beograd, PS Mladenovac od 16.09.2020. godine, o saslušanju okrivljenog AA i odbrana okrivljenog konstatovana na ovom zapisniku predstavljaju zakonite dokaze, tako da se kao neosnovani ocenjuju suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Marka Njegomira, odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                             Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić