Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Marka Markovića, dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenih AA i BB, advokat Marko Marković, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja predstavlja odredbu opšteg karaktera, ali se iz obrazloženja zahteva zaključuje da zahtev podnosi zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

Prema navodima zahteva, radnje za koje je okrivljeni BB oglašen krivim, ne sadrže zakonska obeležja krivičnog dela teška krađa u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ u vezi člana 30. i 33. KZ, tačnije radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela. Iz izreke pobijane prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni BB bio udaljen od mesta izvršenja krivičnog dela, pa samim tim okrivljeni BB nije mogao da započne radnju izvršenja, iz kog razloga, po mišljenju branioca, u konkretnom slučaju, nema pokušaja oduzimanje tuđe pokretne stvari, odnosno radnje izvršenja, a samim tim ni krivičnog dela za koje je oglašen krivim već eventualno nekog drugog krivičnog dela.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti kojima branilac okrivljenih, advokat Marko Marković, ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ čini učinilac krivičnog dela krađe (član 203.), ako je krađa izvršena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, stanova, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostora ili savlađivanjem mehaničkih, elektronskih ili drugih većih prepreka.

Krivično delo krađe iz člana 203. KZ čini lice koje tuđu pokretnu stvar oduzme u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Iz izreke pobijane prvostepene presude, proizilazi da su okrivljeni AA i BB, u vreme i na mestu opisanom u izreci, u stanju uračunljivosti, svesni svoga dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje su hteli, prema prethodnom dogovoru, obijanjem zatvorenog prostora pokušali da oduzmu tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, na taj način što su vozilom marke „BMW“ došli u blizinu neograđenog dela placa koji se nalazi pored državnog puta, neposredno uz restoran „VV“, a vozilo u čijem prtljažniku su imali šest kanistera za gorivo, parkirali na udaljenosti do oko 100 metara od navedenog placa prema ..., nakon čega su došli do bagera „Liebherr”, vlasništo oštećenog GG, koji je bio parkiran na navedenom placu, gde su izvršili nasilno otvaranje poklopca rezervoara koji je bio zaključan i to upotrebom podesnog alata i fizičke snage, a sve radi istakanja goriva iz razervoara, ali su u daljem preduzimanju radnje prekinuti od strane oštećenog GG i njegovog sina DD, koji su na mobilni telefon dobili obaveštenje o otvaranju poklopca rezervoara navedenog bagera usled aktiviranja bezbednosnog senzora ugrađenog na bageru za tu svrhu, nakon čega su oštećeni i njegov sin došli do lica mesta i zatekli okrivljenog AA na bageru, dok se okrivljeni BB nalazi sakriven u neosvetljenom delu placa, nakon čega su obojica okrivljenih pobegla ali je DD sustigao okrivljenog AA i doveo na lice mesta.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, u izreci navedene presude, pored subjektivnih obeležja krivičnog dela teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ-umišljaja i namere da okrivljeni prisvajanjem tuđih pokretnih stvari sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, opisana je i radnja izvršenja, kao objektivno obeležje krivičnog dela, koja se u konkretnom slučaju sastoji u pokušaju oduzimanja tuđe pokretne stvari-goriva, obijanjem poklopca rezervoara na bageru, u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi, pri čemu prethodni dogovor i preduzete radnje jasno ukazuju na zajedničko delovanje okrivljenih i volju da krivično delo izvrše zajednički. Iz radnji utvrđenih u izreci presude, proizilazi da je okrivljeni BB zajedno sa okrivljenim AA, bio nosilac odluke o izvršenju krivičnog dela, nakon čega je učestvovao u njegovom izvršenju, odnosno da je postupao kao saizvršilac u smislu odredbe člana 33. KZ, pa se njegovo svojstvo kao saizvršioca ne može dovoditi u pitanje činjenicom da je u izreci presude navedeno mesto na kom se nalazio skriven kada je oštećeni na lice mesta došao sa sinom jer iz navedene činjenice, suprotno navodima zahteva, proizlazi da je učestvovao u izvršenju krivičnog dela.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da činjenični opis navedenog krivičnog dela za koje su okrivljeni AA i BB pravnosnažno oglašeni krivima, sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela teška krađa u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ u vezi člana 30. i 33. KZ, kako su to pravilno našli nižestepeni sudovi, pa suprotno navodima zahteva, nalazi da pobijanim presudama nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

Branilac okrivljenih, advokat Marko Marković, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ističući da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati.

Kao nezakonit dokaz, branilac okrivljenih ukazuje na potvrdu o privremeno oduzetim predmetima bez njenog bližeg označavanja i u vezi sa tim ističe da su ovlašćena službena lica PU Čačak obavila pretresanje vozila marke „BMW“, suprotno odredbi člana 157. stav 1. ZKP, u vremenskom periodu nakon 22 časa, bez naredbe sudije za prethodni postupak, bez prisustva dva svedoka i branioca. Shodno tome, branilac smatra da je pretresanje navedenog vozila, koje se nikako ne može smatrati pregledom, obavljeno na nezakonit način i da su, samim tim, dokazi koji su iz takvog pretresanja proistekli morali biti izdvojeni iz spisa predmeta, u smislu odredbe člana 16. stav 1. i 84. ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 286. stav 1. ZKP propisano je ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka. U stavu 2. istog člana propisano je da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. ovog člana, policija može: da traži potrebna obaveštenja od građana; da izvrši potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga; da za neopohodno potrebno vreme, a najduže do 8 časova ograniči kretanje na određenom prostoru; da preduzme potrebne mere u vezi sa utvrđivanjem istovetnosti lica i predmeta; da raspiše potragu za licem ili predmetima za kojima se traga; da u prisustvu odgovornog lica pregleda određene objekte i prostorije državnih organa, preduzeća, radnji i drugih pravnih lica, ostvari uvid u njihovu dokumentaciju i da po potrebi oduzme, da preduzme druge potrebne mere i radnje. O činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivični postupak, kao i o predmetima koji su pronađeni ili oduzeti sastaviće se zapisnik ili službena beleška. Istim članom, u stavu 4. propisano je da o preduzimanju mera i radnji iz stava 1. i 2. ovog člana policija odmah, a najkasnije u roku od 24 časa nakon preuzimanja obaveštava javnog tužioca.

Iz spisa predmeta i to: izveštaja o forenzičkom pregledu lica mesta MUP RS, PU Čačak, Odeljenje kriminalističke forenzike broj Kt 810-582/22 od 14.06.2022. godine i kriminalističkotehničke dokumentacije Edd-299713/22 od 13.06.2022. godine proizilazi da su policijski službenici PU Čačak izvršili fotografisanje građevinske mašine „Liebherr”, vlasništo oštećenog GG, na kojoj je u predelu poklopca rezervoara pronađen drveni štap, dužine oko jednog metra, i putničkog motornog vozila marke „BMW“, registarskih oznaka ... u kom su pronađeni plastični kanisteri i novčanik sa dokumentima.

Policijski službenici PU Čačak su o preduzetim radnjama u skladu sa članom 286. stav 2. ZKP sačinili službenu belešku Edd-299713/22 od 13.06.2022. godine, u koju su uneti podaci u smislu člana 233. stav 1. ZKP, a navedeni izveštaj o forenzičkom predledu lica mesta i kriminalističkotehnička fotodokumentacija, su prema stanju u spisima, sačinjeni po nalogu javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Čačku, koji je, u smislu člana 286. stav 4. ZKP, o preduzetim radnjama obavešten istog dana odnosno 13.06.2022. godine (koji je u optužnom aktu i pobijanoj prvostepenoj presudi očigledno pogrešno označen jer je kao vreme izvršenja krivičnog dela naveden datum 14.06.2022. godine).

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi je policija postupala u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima iz člana 286. stav 1. ZKP i u tom smislu obavila pregled vozila u skladu sa članom 286. stav 2. ZKP, a ne pretresanje vozila kako to pogrešno zaključuje branilac okrivljenih i pri tome neosnovano označava kao nezakonit dokaz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima, koja u konkretnom slučaju nije izdata, pa se samim tim pobijana presuda na njoj ni ne zasniva.

Prema tome, u konkretnom slučaju nije obavljeno pretresanje već pregled vozila u smislu člana 286. stav 2. ZKP o čemu je u smislu stava 4. istog člana, obavešten postupajući javni tužilac, pa samim tim za preduzimanje ove radnje nije bila neophodna naredba suda ni prisustvo dva punoletna građanina kao svedoka, a dokazi koji su na ovaj način pribavljeni su zakoniti dokazi, zbog čega su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, advokata Marka Markovića, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, neosnovani.

U preostalim navodima zahteva, branilac okrivljenih AA i BB, advokat Marko Marković, osporava ocenu dokaza i činjenična utvrđenja nižestepenih sudova i na taj način suštinski ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, dok navodima da sud okrivljenima nije pravilno odmerio kazne s obzirom na činjenice koje utiču da kazne budu veće ili manje, odnosno da im pogrešno nije izrekao uslovne osude, ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, u čije razmatranje se Vrhovni sud nije upuštao obzirom da povrede zakona iz člana 440. i 441. stav 1. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ni povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Marka Markovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković