Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu K 1070/15; Kv 49/16 od 21.01.2016. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog N.J. izjavljena protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K 1070/15 od 14.12.2015. godine.

Branilac po službenoj dužnosti okrivljenog N.J., advokat M.R. podnela je na osnovu člana 482. stav 1. i člana 483. stav 1. ZKP Vrhovnom kasacionom sudu zahteva za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i tačka 3), te stava 4. ZKP, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine drugostepeno rešenje i da prvostepeno rešenje preinači tako što će braniocu dosuditi troškove koje je imao u predmetnom krivičnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog N.J., advokata M.R., te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom člana 483. stav 3. ZKP - propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Odredbama člana 74. ZKP određeno je i taksativno nabrojano devet procesnih situacija u kojima okrivljeni mora imati branioca i do kada. Odredbom člana 76. ZKP određeno je da u tim procesnim situacijama kao u članu 74. ZKP, ako okrivljeni ne izabere branioca ili bez njega ostane, branioca po službenoj dužnosti za dalji tok postupka, okrivljenom postavlja javni tužilac ili predsednik suda.

Navedenim odredbama, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, je jasno opredeljeno do kada okrivljeni mora imati branioca uopšte, kao i branioca koji mu je postavljen po službenoj dužnosti, a što je u konkretnom slučaju - okrivljenog N.J., imajući u vidu odredbu člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP „ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna - od prvog saslušanja pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka“.

Kako je u konkretnom slučaju krivični postupak prema okrivljenom N.J. pravnosnažno okončan, a zahtev za zaštitu zakonitosti podneo branilac koji ga je po službenoj dužnosti branio do pravnosnažnog okončanja postupka koji se prema okrivljenom vodio zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ za koje je propisana kazna zatvora od jedne do osam godina, to ovaj branilac (iz člana 76. ZKP) iz iznetih razloga, imajući u vidu odredbu člana 483. stav 3. ZKP, ne spada u krug lica koja mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, te je njegov zahtev u smislu navedenih odredbi nedozvoljen.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                                         Dragiša Đorđević, s.r.