Istom presudom okrivljeni su obavezani da u korist budžetskih sredstava suda na ime paušala plate iznose od po 6.000,00 dinara, a takođe i da naknade troškove krivičnog postupka koji su unapred isplaćeni iz budžetskih sredstava suda, a o čijoj će visini biti odlučeno naknadno, posebnim rešenjem, shodno odredbi člana 262. stav 2. tada važećeg ZKP. Tom presudom na osnovu odredbe člana 422. tačka 3. ZKP prema okrivljenom B.M. odbijena je optužba da je počinio krivično delo neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca iz člana 332. stav 1. KZ i odlučeno je da na osnovu odredbe člana 265. stav 1. tada važećeg ZKP da troškovi krivičnog postupka u ovom delu padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1248/14 od 17.10.2014. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Kragujevcu i branilaca okrivljenih Z.R., M.S. i S.B. i presuda Višeg suda u Kragujevcu K 69/13 od 29.04.2014. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-zajednički branioci okrivljenog Z.R., advokati B.B. i M.A., zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i zbog povrede zakona iz člana 485. stav 2. ZKP u vezi člana 16. stav 5. ZKP i člana 2. stav 1. tačka 20. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene pravnosnažne presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, odnosno da iste preinači tako što će okrivljenog Z.R. osloboditi od optužbe;

-branilac okrivljenog M.S., advokat G.S., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP i to konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. i tačka 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene pravnosnažne presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, odnosno da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe i da odredi da se izvršenje pravnosnažne presude u odnosu na ovog okrivljenog odloži, uz zahtev da shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP bude obavešten o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda;

-branilac okrivljenog S.B., advokat M.B., zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i iz člana 439. tač. 1. i 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene pravnosnažne presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Nakon što je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Z.R., M.S. i S.B. dostavio Republičkom javnom tužiocu, u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenih, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih podneti, pa je po oceni navoda u zahtevima našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Z.R., M.S. i S.B. su neosnovani.

Branioci okrivljenih Z.R., M.S. i S.B. u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu da je označenim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP istovetnim navodima da se na zapisniku o saslušanju tada osumnjičenog M.S. iz pretkrivičnog postupka od 09.02.2009. godine i na zapisniku o saslušanju tada osumnjičenog B.M. iz pretkrivičnog postupka od 07.02.2009. godine presuda ne može zasnivati, ukazivanjem da je prema ovim osumnjičenima prilikom saslušanja primenjena sila radi iznuđivanja njihovog priznanja izvršenja krivičnog dela u pitanju. Nadalje, branioci okrivljenih u istovetnim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuju da se na zapisniku o saslušanju tada osumnjičenog M.S. iz pretkrivičnog postupka od 09.02.2009. godine presuda ne može zasnivati i zbog toga što ovlašćena službena lica PU Kragujevac nisu bila ovlašćena da pristupe saslušanju tad osumnjičenog M.S., već da je, obzirom da je Okružni javni tužilac u Kragujevcu protiv okrivljenog M.S. podneo zahtev za sprovođenje istrage zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 4. KZ dana 08.02.2009. godine, za saslušanje ovog okrivljenog bio nadležan isključivo sud. Takođe, branioci okrivljenih M.S. i S.B. u zahtevima ističu da se na napred navedenim zapisnicima o saslušanju tada osumnjičenih M.S. i B.M. iz pretkrivičnog postupka presuda ne može zasnivati i zbog toga što u ovim zapisnicima nije konstatovano da su tada osumnjičeni pre prvog ispitivanja poučeni o svojim pravima iz člana 13. stav 3. tada važećeg ZKP, a naime, da isti nisu upozoreni da sve što izjave može biti upotrebljeno protiv njih kao dokaz. Potom, branilac okrivljenog Z.R. u zahtevu ukazuje da se na zapisniku o saslušanju okrivljenog M.S. pred istražnim sudijom Kio 18/09 od 10.02.2008. godine presuda ne može zasnivati, isticanjem da je u ovom zapisniku citirana sadržina zapisnika o saslušanju tada osumnjičenog M.S. koji je sačinjen od strane ovlašćenih službenih lica PU Kragujevac iz pretkrivičnog postupka dana 09.02.2008. godine, dok branilac okrivljenog M.S. ističe da se na zapisnicima o saslušanju okrivljenih M.S. i B.M. pred istražnim sudijom Kio 18/09 presuda ne može zasnivati jer je prema ovim okrivljenima upotrebljena sila od strane ovlašćenih službenih lica PU Kragujevac prilikom njihovog saslušanja u pretkrivičnom postupku.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 604. stav 1. ZKP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/14) ispitao shodno odredbama ZKP (''Službeni list SRJ'' 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'' 58/04... 76/10) koji je važio u vreme pribavljanja dokaza navedenih u zahtevu, pa je našao da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Z.R., M.S. i S.B. ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/14) koji je važio u vreme donošenja pravnosnažnih presuda.

Naime, navode sadržane u zahtevima za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenih Z.R., M.S. i S.B. neosnovano su isticali i u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome je na strani 3 pasus osmi, deveti, strani 4, strani 5, strani 6 pasus prvi i drugi i strani 11 pasus treći obrazloženja presude dao jasne i dovoljne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Branioci okrivljenih M.S. i S.B. u zahtevima za zaštitu zakonitosti ukazuju da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1. ZKP na štetu okrivljenih navodima da isti kritičnom prilikom nisu kao saizvršioci preduzeli inkriminisane krivično-pravne radnje krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 4. u vezi člana 33. KZ, a branilac okrivljenog S.B. ukazuje i da je pogrešnom pravnom kvalifikacijom radnji ovog okrivljenog na štetu istoga povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 2. KZ. Potom, iako branilac okrivljenog M.S. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je navedenim pravnosnažnim presudama povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 3. ZKP, iz obrazloženja zahteva i navoda da ovaj okrivljeni kritičnom prilikom nije preduzeo ni jednu radnju upravljenu na lišenje života oštećenog R.T., stajući na pravno stanovište da se u radnjama okrivljenog M.S. eventualno stiču zakonska obeležja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ ili pak iz stava 2. člana 206. KZ, za koje je propisana blaža kazna od one propisane za krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 4. KZ, proizilazi da nižestepene presude pobija zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih M.S. i S.B. Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, iznete navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenih M.S. i S.B. neosnovano su isticali i u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 18 poslednji pasus, na strani 19 pasus prvi obrazloženja presude je dao jasne i dovoljne razloge o tome da se u radnjama okrivljenih stiču svi bitni elementi bića krivičnog dela teškog ubistva počinjenog u saizvršilaštvu iz člana 114. stav 1. tačka 4. KZ u vezi člana 33. KZ, za koje su okrivljeni oglašeni krivim, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbi člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.R. ukazuje se da je pobijanim presudama učinjena povreda izakona iz člana 485. stav 2. ZKP u vezi člana 16. stav 5. ZKP u vezi člana 2. stav 1. tačka 20. ZKP, a iz obrazloženja zahteva i navoda da ni jedan dokaz ne pruža pouzdan osnov za zaključivanje da je ovaj okrivljeni preduzeo inkriminisane krivično-pravne radnje u pitanju za koje je oglašen krivim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osporava se činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom.

Ostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih M.S. i S.B. koji se svode na ukazivanje da su nižestepeni sudovi, pogrešnom ocenom izvedenih dokaza izveli pogrešan zaključak da su okrivljeni, kao saizvršioci kritičnom prilikom sa umišljajem lišili života oštećenog R.T., na način predstavljen izrekom pravnosnažne presude, po oceni Vrhovnog kasacionog suda polemiše se sa činjeničnim utvrđenjima suda u pogledu učešća ovih okrivljenih u izvršenju predmetnog krivičnog dela.

Kako pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Z.R., M.S. i S.B. nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                            Predsednik veća sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                   Dragiša Đorđević,s.r.