Okrivljeni je obavezan da sudu, na ime sudskog paušala, plati iznos od 5.000,00 dinara, kao i da oštećenom „Mladost“ DOO Leskovac na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 9.750,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Oštećeno preduzeće „Mladost“ DOO Leskovac je upućeno na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Višeg suda u Vranju Kž1 br.165/22 od 11.10.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Miloša Simića, a presuda Osnovnog suda u Vranju K br.154/21 od 24.06.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Miloš Simić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (člana 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu koji se odnosi na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je protiv okrivljenog pred Prekršajnim sudom u Vranju, u predmetu Pr br.1577/18 vođen prekršajni postupak po istom činjeničnom osnovu kao u optužnom predlogu, da se radi o istom činjeničnom stanju, te da se i pobijana prvostepena presuda i zahtev za pokretanje prekšrajnog postupka zasnivaju na istim dokazima, a na koji način je došlo do povrede načela „ne bis in idem“, obzirom da se radi o presuđenoj stvari.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, na istu povredu zakona, sa istovetnim obrazloženjem, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a Viši sud u Vranju, kao drugostepeni, u svojoj odluci Kž1 br.165/22 od 11.10.2022. godine, na strani 2, poslednji stav, i strani 3, prvi stav, izneo je dovoljne i jasne razloge o tome zbog čega nalazi da se u konkretnom slučaju ne radi o presuđenoj stvari, imajući pre svega u vidu činjenicu da prekršajni postupak koji je vođen protiv okrivljenog nije vođen zbog istog činjeničnog stanja, niti istih radnji i posledica, zbog kojih je prvostepenom presudom oglašen krivim. Ove razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, i na njih u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, upućuje.

Neosnovani su i navodi zahteva kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

S tim u vezi, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude zasnovane na nezakonitim dokazima – na zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija PU Vranje Po-8/17 od 16.06.2017. godine koji je izvršen u ..., u ulici ... broj .., te kriminalističko-tehničkoj dokumentaciji i potvrdi o privremeno oduzetim predmetima od istog datuma, koji su morali biti izdvojeni iz spisa, obzirom da je pretresanje ovog objekta, koji je na katastarskoj parceli broj .. i koji se nalazi u vlasništvu BB, obavljeno i pored toga što pripadnici PU Vranje nisu imali naredbu za pretres ovog objekta.

Po oceni ovoga suda, izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani, obzirom da je na istu povredu zakona branilac okrivljenog ukazivao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je ocenio ove žalbene navode neosnovanim i o tome na strani 3, stav drugi obrazloženja svoje odluke izneo dovoljne i jasne razloge, prihvatajući pri tome kao pravilne i razloge iznete u prvostepenoj presudi. Izložene razloge Vrhovni kasacioni sud prihvata u svemu kao pravilne i na njih upućuje u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP.

Pored toga, iz spisa predmeta proizilazi da je pretresanje stana i drugih prostorija u ..., ulica ... broj .., čiji je držalac VV, a korisnik okrivljeni AA, obavljeno na osnovu naredbe Kppr br.201/17 od 15.06.2017. godine, te da su pretresanju prisustvovala dva punoletna svedoka, kao i da je tom prilikom izvršen i pretres pomoćnih prostorija na istoj adresi, po istoj naredbi, a čiji je držalac i korisnik svedok BB.

Kako je, dakle, pretresanje i glavnog i pomoćnog objekta na adresi u ulici ... broj .. u ..., izvršeno u svemu po odredbama Zakonika o krivičnom postupku, to su neosnovani navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – da su pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i da su zasnovane na nezakonitim dokazima.

U ostalom delu zahteva, branilac okrivljenog ističe da je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim zbog krivičnog dela iz člana 233. stav 1. KZ i pored toga što se iz optužnog predloga i dispozitiva prvostepene presude „ne vidi u čemu se sastoji protivpravnost i radnja izvršenja krivičnog dela“, te dakle ukazuje na nerazumljivost izreke prvostepene presude, odnosno na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, iz kog razloga u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona. Stoga je podneti zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić