U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Jelenom Paravinja, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 60. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Olgice Batić, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Somboru 6Kppd 195/24 od 22.11.2024. godine i 2Kv 852/24 od 10.12.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 25.02.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Olgice Batić, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Somboru 6Kppd 195/24 od 22.11.2024. godine i 2Kv 852/24 od 10.12.2024. godine u odnosu na povredu zakona iz člana 74. i člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Somboru 6Kppd 195/24 od 22.11.2024. godine prema okrivljenoj AA, na osnovu člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP određen je pritvor koji joj po navedenom rešenju može trajati do dalje odluke suda, najduže 30 dana računajući od dana i časa lišenja slobode. Na osnovu člana 598. stav 1. i 2. ZKP naređeno je izdavanje poternice prema okrivljenoj AA, te je određeno da će istu izvršiti službenici Policijske uprave Sombor o čijoj realizaciji će bez odlaganja obavestiti sud, s tim da žalba ne zadržava izvršenje ovog rešenja.

Odlučujući o žalbi branioca okrivljene AA - advokata Olgice Batić, Osnovni sud u Somboru je rešenjem 2Kv 852/24 od 10.12.2024. godine žalbu odbio kao neosnovanu i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Somboru 6Kpp 195/24 od 22.11.2024. godine.

Protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Somboru 6Kppd 195/24 od 22.11.2024. godine i 2Kv 852/24 od 10.12.2024. godine branilac okrivljene AA - advokat Olgica Batić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona u smislu odredbe člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud donese presudu kojom se usvaja zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i ukidaju u celini pobijana rešenja ili se ista preinačavaju i pritvor prema okrivljenoj AA ukida, a izdata naredba o raspisivanju poternice stavlja van snage.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 74. i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene navodi da je pobijanim rešenjima učinjena povreda iz člana 74. ZKP – pravo na obaveznu odbranu, koje se ogleda u tome što okrivljena nikada uredno nije pozvana, jer adresa njenog poštanskog pregradka nije poštanski fah 22, već 32, a njena adresa u Novom Sadu nije mogla predstavljati njenu adresu prebivališta niti boravišta, jer je još i sama naredba o sprovođenju istrage doneta nakon što je osumnjičena AA podnela odjavu prebivališta iz Republike Srbije. Branilac zahtevom navodi i da je imenovani advokat po punomoćju isključivo bio ovlašćen za uvid u spis, a pogrešno je predstavljen kao branilac za zastupanje i odbranu.

Odredbom člana 74. ZKP predviđene su situacije kada okrivljeni mora imati branioca, odnosno kada je odbrana obavezna, označavanjem istih tačkama od 1) do 9).

Odredbom člana 75. ZKP propisano je da jednog ili više branilaca može izabrati i punomoćjem ovlastiti okrivljeni sam, ili njegov zakonski zastupnik, bračni drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojitelj, usvojenik, brat, sestra, hranitelj i lice sa kojim okrivljeni živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici života, osim ako se tome okrivljeni izričito protivi, te da okrivljeni može dati braniocu i usmeno punomoćje izjavljeno na zapisniku organa postupka.

Odredbom člana 211. tačka 1) ZKP propisano je da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva.

Iz spisa proizilazi da je okrivljena imala izabranog branioca punomoćjem od 31.10.2024. godine iz čega proizilazi da je upoznata sa činjenicom da se protiv nje vodi krivični postupak, što je potvrđeno i navodima iz zahteva za zaštitu zakonitosti advokata Oligce Batić. Po oceni Vrhovnog suda samim tim što je okrivljena upoznata da je protiv nje pokrenut krivični postupak, a o promeni adrese prebivališta ili boravišta nije obavestila nadležni organ, nisu obezbeđeni uslovi za nesmetano vođenje postupka i prisustva okrivljene.

Nadalje branilac okrivljene zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP koja se po zakonskoj definiciji može učiniti samo donošenjem presude, budući da rešenje o određivanju pritvora nema karakter presude niti njoj odgovarajućeg rešenja, to se njime ne može učiniti navedena povreda, zbog čega su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti u ovom delu ocenjeni kao neosnovani.

Osim navedenih povreda, branilac okrivljene je u zahtevu označio povredu odredbe člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP koja se odnosi na nepostojanje optužbe ovlašćenog tužioca, odnosno odobrenja nadležnog organa, kao i povredu odredbe člana 439. tačka 3) ZKP, kojom je propisano da je odlukom o krivičnoj sankciji ili oduzimanju imovinske koristi ili opozivanju uslovne osude povređen zakon, koje branilac navodi kao osnov za podnošenje zahteva, ali zahtevom ne daje obrazloženje u čemu bi se istaknute povrede sastojale.

Obzirom da Vrhovni sud pravnosnažnu odluku, odnosno postupak koji joj je prethodio ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja, koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 489. stav 1. ZKP) i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno sastoji povreda zakona, na koju se zahtevom ukazuje, to po oceni ovoga suda zahtev branioca okrivljene, u ovom delu, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u izreci presude doneo na osnovu odredbe člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP i člana 484. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Jelena Paravinja, s.r.                                                                                                              Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković